Sve moje će se po zemljacima zvati
Da li znate da trenutno 900.000 ljudi u Srbiji živi u totalnom siromaštvu, 170.000 dece odlazi gladno na spavanje, a 90.000 osoba, od čega 8.000 mališana, do jedinog obroka u toku dana dolazi u nekoj od 470 narodnih kuhinja? I nismo sigurni da se ove porazne brojke neće već uvećati do časa kad budete čitali naše novine. Jedino utešno u surovoj svakodnevici Srbije jeste to što mnogi naši zemljaci širom sveta ne odustaju od želje da pomognu ljudima u nevolji.
Tako su i ovog puta humani čitaoci "Vesti" prepoznali jednu tešku sudbinu.
- Toliko je njih kojima bismo rado pomogli, ali ovog puta prilog ide na adresu Dušice Premović, samohrane majke sedmoro dece. U ime slušalaca i prijatelja jedinog Srpskog radio programa u Kanberi prikupili smo 200 evra za udovicu Premović sa željom da kupi deci bar dve koze hraniteljke. Nadamo se da će se i drugi ljudi povesti našim primerom i pomoći majkama Srbije da svoju decu, ali i našu decu izvedu na pravi put - napisala nam je u kratkoj poruci Ružica Adam, voditeljka emisije "Hajde da se družimo".
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Nemaština i glad koji su u osmočlanoj porodici Premović iz sela Prislonica kod Čačka ostali nakon iznenadne smrti glave porodice oca Milana polako napuštaju njihov dom, zahvaljujući dobrom delom i pažnji naših čitalaca koji su i na primeru ove familije iskazali veliku humanost i čovekoljublje. Od donacija koje je dobijala nekoliko godina unazad, Dušica je uspela da othrani brojnu čeljad koja stasava u vredne ljude, ali samo ona zna koliko je iza nje neprospavanih noći. Ovog puta, od novca koji su joj poslali plemeniti čitaoci iz Kanbere, Dušica je kupila dve koze i dva jareta jer kao žena sa sela, Dušica zna da je "koza sirotinjska majka", kako se kaže u čačanskom kraju.
Priložnici
Za porodicu Premović iz Prislonice kod Čačka svoje priloge dali su humani ljudi: Radmila - Rada Božić, Mićo i Danica Rajak, Marija Ignjatović, Jelena, Sretko Novaković, Jelka Obradov i Đorđe i Ružica Adam. "Vesti" se im se zahvaljuju.
- Za 200 evra planirala sam da kupim jednu alpsku kozu jer znam da one daju najviše mleka. Međutim, znajući koliko sam se namučila podižući decu, vlasnik koza mi je ponudio nižu cenu za još dva jareta i jednu domaću kozu, tako da sada imamo malo stado. Nešto para sam dodala od onoga što sam uštedela od ranije dobijenih priloga naših zemljaka, a nešto će mladi da odrade kroz nadnice. Na ovaj način sam deci koja rastu obezbedila mleko i sir zahvaljujući ljudima izdaleka kojima hvala do neba - kaže 41-godišnja Dušica, majka 20-godišnjeg Aleksandra, 19-godišnje Biljane, 16-godišnje Ane, 14- godišnje Živke, desetogodišnje Marjane, devetogodišnjeg Luke i osmogodišnje Jelene.
Iako smo imali želju da se za fotografisanje okupe sva deca Dušice, to je ipak bilo neizvodljivo jer su neka već bila u voćnjacima i na njivama gde nadniče kako bi olakšali majčine muke.
Novo ime
Koze koje je Dušica pazarila imala su i svoja imena - Milka i Belka, ali na predlog Luke, najmlađeg sina, koza Milka je u znak zahvalnosti prema ljudima koji su im to omogućili već "prekrštena".
- Zvaće se Kanbera jer će nas njeno novo ime podsećati na dan kada smo ostvarili svoju želju - ističe Dušica uz reči pozdrava svim ljudima koji su bili uz nju i ne sluteći koliko joj je značila njihova podrška. Jer ova samohrana majka nije zaboravila ni mart ove godine kad su njena deca prvi put u životu obula novu obuću, takođe kupljenu darovima zemljaka iz Australije.
- I ja sam volela da se svi okupimo, ali deca su još od maja u nadnici, za nas Premoviće je važan svaki dinar. Moja deca shvataju u kakvoj smo situaciji, znaju da moraju da rade kako bi obezbedili školovanje mlađeg brata i sestara i složno prihvataju na sebe i deo obaveza koje sam ja na svojim plećima vukla godinama. Okupimo se kasno uveče, ili kada je crveno slovo i to su za mene najlepši trenuci kad zaboravim brige. Bilo je teško, teško je i danas, ali kad ih vidim, sebi kažem da su se isplatile sve muke - kaže Dušica Premović, zahvaljujući se svim zemljacima koji su najavili svoje posete za vreme odmora, uz poruku: "Naša vrata su otvorena za ljude velikog srca."
