Još jedna roda sletela u Žač
Lepo prijateljstvo koje već duže vremena traje između zemljaka Nevene i Igora Orlića iz Sidneja i povratničke porodice Komatović u kosmetsko selo Žač kod Istoka, krunisano je ovih dana ne samo novim prilogom od 150 AUD 32-godišnjoj Marijani, 37-godišnjem Veljku i njihovom sinu dvogodišnjem Strahinji, već i čestitkom roditeljima na rođenju još jedne bebe - ovoga puta male Marije. A ovaj prilog, pristigao posredstvom Redakcije "Vesti" iz Sidneja, reporteri našeg lista nedavno su uručili porodici Komatović.
- Ti divni ljudi šalju nam već treći put pomoć kako bismo opstali na svom ognjištu i bili svoji na svome. Hvala im od srca, a s naše strane želimo da i njih prati sreća i da ih sve bog čuva, mnogo ih pozdravite od svih nas. Mi obećava da ćemo raditi i boriti se za lepše sutra naše dece - kaže Veljko, kome je pomoć dobrotvora iz daleke zemlje i te kako dobro došla nakon povratka 2010. godine u zavičaj.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Iako su 1999. bili primorani da odu sa Kosmeta, bolji život nije ih čekao ni u Kraljevu, ni u drugim mestima Srbiji, gde su se smestili kao raseljena lica. Mučili su se po podstanarskim sobama, radili za bednu koru hleba da bi Žačani posle svih patnji odlučili da se vrate na rodnu grudu. Iako ih je dočekala pustoš, srušena kuća i zarasle oranice, pretnje dojučerašnjih komšija, shvatili su da nema više nazad. "Ostajemo, šta bude da bude", odlučili su Komatovići, a vremenom je njihova hrabrost i upornost bila nagrađena: prvo poslom, a potom i obnovom kuće. Stali su na svoje noge i odlučili da prošire porodicu. Rodio se Strahinja, koji je bio prva srpska beba u tom delu Kosova i Metohije, a pre mesec dana i mala Marija.
Ostajemo
- Dobro nam je u Žaču, odavde nigde više ne idemo - kažu Komatovići koji nisu zaboravili ružan doček svojih nekadašnjih komšija. - Iskreno, nema više pucnjave, pretnji, ni kamenica, ali nema ni sigurnosti iako smo za ovih proteklih pet godina što šta uspeli da obnovimo, uz težak rad. Ipak, verujemo da će jednog dana ovo biti otadžbina i moje dece i da neće imati razloga da beže sa dedovine - ističe Veljko.
