Voli nepoznatu decu kao rođenu

Naš čitalac Dragan Jokić iz Sidneja hteo je da, uz Vaskrs, srpski mališani na Kosovu saznaju da na njih misle čak i u Australiji. I da ih i ovde vole i razumeju težak život koji žive. Stoga je u svojoj kući u Sesil Hilsu priredio dobrotvornu večeru na koju je pozvao svoje prijatelje i zamolio ih da, zajedno s njim, odvoje nešto novaca i kao vaskršnji poklon putem "Vesti" spreme mališanima osnovne škole u Kosovskoj Mitrovici. Sakupili su i upravo poslali 600 australijskih dolara. I sam otac dvoje dece, organizator ove humane i lepe akcije ima gomilu vlastitih razloga da ne zaboravlja sudbinu mališana koje život nije nimalo milovao. I on je, naime, jedan od njih. Do svoje sedme godine je sa roditeljima živeo u Lionu, u Francuskoj, gde se i rodio, da bi se svi oni 1986. godine vratili nazad u zavičaj - u selo Popovići kod Benkovca u Dalmaciji.

Iotac i majka: Dragan Jokić sa ćerkom i sinom

Zavoleo sam to selo kao da sam i sam rođen u njemu. Shvatio sam odakle potičem. Bio je to lep osećaj, jer sam bio okružen svojima - dedom i bakom, majkom i ocem, bratom i ostalom rodbinom, veselim i darežljivim prijateljima. Tamo su postojali kultura, stid i veliko poštenje. Imali smo sve što je potrebno za pravi i čestiti, srećni život, napisao je Dragan o tom vremenu u svojoj brošuri koju je naslovio "Strahote rata". Uživao je, maštajući kako će jednog dana napraviti kućicu na Jadranu, uz obalu obližnjeg Karinskog zaliva, "pecati ribu, pripremati jela sa roštilja i praviti dalmatinsko vino". Snovi su trajali - samo prekratke četiri godine. Imao je samo jedanaest leta kad im je rat došao na vrata, a 16 kada je sa majkom i bratom krenuo na put dug 860 kilometara, "bežeći od ustaškog noža i pokolja".

- Ta godina, 1995, bila mi je najteža u životu - kaže Dragan. S početkom "Oluje", veli, promenjen mu je život zauvek. U Srbiji su u izbegličkim kampovima proveli pet godina. Previše i - dovoljno da dožive još jedno bombardovanje - avioni NATO-a pogodili su i porušili i objekte njihovog kampa na Paliću kod Subotice... Mesec dana su, kaže, spavali pod vedrim nebom, na njivama i hranili se biljem koje bi brali okolo... Onda su ušli u australijski doseljenički program.

Ovde u Australiji Dragan je dobio licencu vodoinstalatera, počeo ozbiljno da radi i da se kući. Oženio se i postao otac dvoje dece. "Tada sam mislio da, evo, vratio nam se dobar život. Onda je usledio novi šok: supruga Nataša mi je umrla kada je naša ćerka Jasmina imala šest godina, a sin Justin tek devet meseci.

Veče za mališane sa Kosovs: U domu Jokića

To je bilo pre svega tri godine... Jako mi je teško. Ali hvala Bogu, verujem u Boga i uz njega - opet smo jaki, borimo se, a sila dolazi - odozgo", kaže Dragan koji sam brine o svojoj deci. I radi. Posao organizuje tako da pre povratka kući svrati kod svoje majke ili majke svoje pokojne supruge, koje naizmenično kuvaju ručak za decu. Inače se ne odvaja od svojih mališana.
I evo, misli i na drugu decu, koju nikada pre nije ni video.