Prve cipele za sve pare

Od kada je 40-godišnjoj Dušici Premović iz Prislonice kod Čačka pre nekoliko godina umro suprug Milan i ona ostala sama sa sedmoro dece ništa joj drugo nije preostalo nego da se uhvati u koštac sa onim što joj je život priredio, ali i u takvoj situaciji u kući samohrane majke sedmoro malih Premovića se znao red.

Z. Marjanović

U koštac sa sudbinom: Dušica Premović

- Istina, nismo bili pod vedrim nebom jer je moj muž tek započeo da gradi kuću, ali to je bilo sve što sam imala. Zapravo, deca su mi bila jedino što sam imala, ali valjalo ih je nahraniti, školovati, izvesti na pravi put, ubeđivati ih da će jednom biti bolje i da nismo sami na ovom svetu. Hleba je u kući nekada bilo, nekada nije, ali iako su bili mali naučila sam ih da trpe i da se ne žale. Od najstarijih do najmlađih, svi su znali da nemamo od čega da kupimo obuću, svi su strpljivo čekala da jedni dođu iz škole i već na kapiji uzimali njihovu obuću kako bi i oni na vreme stigli na čas. Dobro, ponekad se desilo da zbog obuće i kasne na nastavu, ali njihovi učitelji su to znali i opraštali im zakašnjenja. Mnogo su nam pomogli naši ljudi iz sveta, nema šta nisu slali, i odeću i obuću za decu, neko je doneo i kompjuter, ali najviše su nam slali novac i ti ljudi koje mi Premovići nikada nećemo da zaboravimo moraju da znaju kakav su sevap i nama i sebi samima učinili. Nekima znamo imena, drugi nisu želeli da se zna ko su, ali i jednima i drugima Premovići se od srca zahvaljuju jer nam je njihova pomoć bila velika kao planina - objašnjava Dušica, koja je nedavno primila dve donacije iz Australije preko "Vesti", od 200 dolara.

Z. Marjanović

Samo za izlaske

- Istina, obuća nije nekog kvaliteta, kupili smo je jeftino kod Kineza, i zato deca te cipele koriste samo kada negde krenu. To nisu patike za igranje... U međuvremenu, satima ih čiste i posle svakog obuvanja ih pažljivo vraćaju u kutije, koje poređaju jednu pored druge da bi ih gledali... - veli majka Dušica.

U porodici Premović, u kojoj deca polagano stasavaju u vredne i dobre ljude, svaki dinar se prevrne i po nekoliko puta pre nego što se potroši jer ne zaboravljaju dane kada je na stolu bio samo jedan hleb i ništa drugo.

- I sada tako razmišljamo jer je u kući mnogo gladnih usta, ali i bosih nogu. Zato, od novca koji smo dobili od porodice Ljiljane Joksić iz Sidneja, kao i anonimnog donatora iz Australije prvo sam kupila brašno. Međutim, od onoga što je ostalo od poslatog novca, a nešto sam malo i pridodala, svoj deci sam kupila obuću i ne mogu da opišem kolika je bila njihova radost jer su najmanji obuli nešto što je samo njima kupljeno. Eto, možda me neko neće razumeti, možda neće razumeti ni moju decu od kojih je većina njih prvi put obula novu obuću, ali ovako je baš kao što govorim. I naravno, ponavljam da sam decu obula zahvaljujući tim dobrim ljudima iz sveta koji su shvatili moju muku i želju da i moja deca budu kao i sva druga na svetu. Hvala im na tome - kaže Dušica Premović, majka 20-godišnjeg Aleksandra, 19-godišnje Biljane, 16-godišnje Ane, 14- godišnje Živke, desetogodišnje Marjane, devetogodišnjeg Luke i osmogodišnje Jelene.