Bračnom paru stigli lekovi i hrana uz pomoć komšija
Tomislav i Stanislavka Pešić, bolesni i ubogi, zahvaljujući donacijama plemenitih ljudi iz dijaspore, čitalaca " Vesti", danas mogu da sebi priušte osnovne potrepštine.
Život u zaseoku Anđelinkovci, u podnožju goropadne i nepredvidive planine Koćurac nije nimalo lak za njih koji nemaju nikakvih prihoda.
Slabovidi Tomislav i njegova nagluva žena Stanislavka kojoj se bolesti samo nižu izlaze iz kuće jedino kad ih posete naši reporteri. Ovog puta njihova sreća bila je neizmerna jer im je uručeno 100 evra od donatorke Snežane Grudić Petrović iz Berlina, 130 AUD redovne donatorke Gordane iz Vulongonga iz Australije, kao i prilog od 150 dolara, dar dve prijateljice iz Adelejda u Australiji.
- Hvala od srca dragim donatorkama, nema tih reči koje mogu da izraze našu zahvalnost jer svaki njihov dinar u ovoj našoj nedođiji donosi nam izvesnost i mogućnost da pored hrane nabavimo i potrebne lekove. Da bismo primili novac, nekako sam uspeo uz pomoć štapova i prijatelja komšije da se probijem preko mostića na Koćurskoj reci i dođem do centralnog sela Barelić. Eto, pomažu mi i komšije koji ne žive u blizini, ali znaju za našu bolest i muku. Sneg je napadao više od jednog metra, ali utabanom stazom pored useka nekako smo uspeli da stignemo. Vreme je izuzetno loše, ali mora se živeti. Na Bareliću, u ambulanti, doći ćemo i do lekova što nam je sada i najpotrebnije - kaže Tomislav koji mora da se brine i za ćerku Stanka, psihičkog bolesnika.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- I pored svih teškoća, najradosniji smo kad ujutru ustanemo i shvatimo da smo živi. Imamo hrane koliko nam je potrebno, sada smo sako na postu, a od donacija će preteći i za vaskršnji ručak, imamo lekove, dovoljno drva za ogrev, te šporet ne gasimo... Kad ima signala i nema smetnji, gledamo televizor koji smo dobili takođe od donatora. Vreme polako prolazi, a mi se uvek rado sećamo dana kada smo bili mladi, sela prepunog ljudi kada se živelo od rada, teško ali srećno na obroncima planine Koćurac - završava priču Tomislav žureći da se nasloni na svog dobrog komšiju i što pre vrati toplom domu i supruzi Stanislavki.
I ne propušta priliku da se još jednom zahvali svim plemenitim ljudima iz dijaspore koji ih pomažu već nekoliko godina.
Dve prijateljice
Među ostalim donacijama koje smo predali ubogim Pešićima bila je još jedna koja je zaista dugo čekala da bude uručena, zbog nemogućnosti novinara da se ranije probije do ovih staraca, odnosno zbog velikog nevremena koje je u dva navrata zahvatilo ovaj deo južne Srbije. Prilog od 150 australijskih dolara poslale su krajem januara dve prijateljice i naše čitateljke B. G. i A. B. iz Adelejda koje, kako same kažu, ne žele popularnost. Mi im se zahvaljujemo na plemenitosti i strpljenju.
Krivi što su živi
Njegova porodica nema nikakvog prihoda. Dok je Tomislav bio zdrav, radio je sve i svašta. Koliko da prežive. Sada ispred kuće sade krompir, beru divlje zelje, kiseljak, šipurke, trnjine, šumsko voće... Štede na svemu jer se boje da ne ostanu gladni. Nemaju nikakvu pomoć od države jer imaju zemlju i šumu, iznad kuće, u planini, pa su valjda po zakonu bogati. A po ljudskom, krivi su što su živi.
