Nikad nismo imali lepšu i sitiju zimu
Dvanaestočlana porodica Radovana i Ljiljane Stanojković je punih deset godina čekala na ostvarivanje svojih snova, a to je da se jednog dana iz čatmare sazidane pre stotinak godina presele u novu kuću.
Nažalost, o tome su samo mogli da sanjaju, jer ih je život šibao, ali oni se nisu dali, što je bilo teže sve su bili istrajniji i sve su se više voleli. Zato su im se snovi i ostvarili kada su prošlog februara od države Srbije dobili ključeve novoizgrađene kuće u rodnom selu Sušiću, u opštini Štrpci.
Selo moje lepše od Pariza
- Mada nemamo slobodu kretanja, a zimi nas i sneg zaveje, daleko nam je doktor, a doskora često i prazna trpeza, nikada nismo ni razmišljali da se selimo sa ognjišta. Selo je naše i lepo je! Nećemo ga napustiti nikada, zbog navike, uspomena, svega što nas za njega veže. Jednog dana tu u ovoj novoj kući će stanovati najmlađi dvogodišnji Jovan, Jovica (20), Nenad (16), Andrej (15), Andrijana (13), Natalija (11), Darko (10), Jug Bogdan (9), Anđelija (6) i Katarina (3), a biće mesta i za goste, odnosno dve najstarije udate kćerke 22-godišnju Anicu i 21-godišnju Zoricu i njihove porodice - priča Radovan.
U međuvremenu su "Vesti" prenele njihovu životnu priču i naši čitaoci su počeli da pomažu porodici koja svojom decom prkosi beloj kugi. Tako su Stanojkovići zahvaljujući plemenitim darodavcima iz svih krajeva sveta uspeli, malo posle Nove godine, da uvedu struju i telefon i konačno da se usele u novu kuću. Sada se kuće polako i to opet ako kapne nešto od plemenitih ljudi, jer niko od njih ne radi, a glava porodice Radovan je još i teško bolestan...
- Zahvalni smo državi Srbiji uz čiju pomoć opstajemo svih godina. Pre svega na kući od 55 kvadrata koju su nam dali prošlog februara, ali mesecima je zvrjala prazna, odnosno, neuseljena. Srećom, ovog Božića smo se u nju konačno uselili - kaže glava najbrojnije srpske porodica sa Kosmeta, 56-godišnji Radovan Stanojković iz Sušića, sela u opštini Štrpce na krajnjem jugu Kosmeta.
- Da se Humanitarni most i zemljaci iz dijaspore nisu uključili i počeli da nam pomažu, pitanje je kako bismo se uopšte uselili u novu kuću. Nije lako nahraniti toliko stomaka, pa smo više bili gladni nego siti - nevoljno otkriva glava porodice Stanojković, ali priznaje kako i danas ume da proviri u staru, naherenu čatmaru, u kojoj su takoreći do juče živeli.
Život Stanojkovića koji su primer borbe protiv bele kuge, ali i ostajanja na vekovnom ognjištu, po cenu gladi i siromaštva, ipak se menja, postaje nekako potpuniji, ali i sitiji. Tako je početkom februara za njih u beogradsko dopisništvo stigla donacija od 1.000 australijskih dolara, a kada smo im javili, njihovoj sreći nije bilo kraja.
- Plačem od radosti, jer ćemo konačno moći nešto i da dokupimo od stvari, ali većinu novca pre bilo kakvog trošenja prvo premerimo više puta, pa tek onda odlučimo na šta se novac troši. Mnogo je ovo para za nas, pa ćemo baš zato biti još oprezniji, jer sve treba pametno raspodeliti, zima je duga i valja je prezimiti - kaže 40-godišnja Ljiljana i objašnjava da svakako većina novca ode na lekove i hranu, a deo novca će otići i na eventualno dokupljivanje nekih neophodnih stvari za kuću.
Kaže da je jedno sigurno - odeću i obuću neće morati da kupuju.
Kontakt
Opština Štrpce je srpski zbeg na krajnjem jugu Kosmeta, a selo Sušiće je na oštrom obronku Jezerske planine. Selo je na kraju civilizacije i ima samo jedan jedini put koji vodi u Štrpce (10 kilometara), a kuća Stanojkovića je na kraju sokaka. Njihova adresa je: selo Sušiće, Štrpce 38.236, a kontakt telefon je: 00377 45 64 86 27.
- U ona dva sobička zidana od blata spavali smo na podu, bili gladni i svega željni, čak i onda kada nam je država dala i kuću nismo mogli da se uselimo, jer nije bilo novca za priključivanje struje. Trebalo nam je samo za to 150 evra. Ali od Božića se sve promenilo, opet zahvaljujući plemenitim ljudima iz dijaspore koji su nam svojim donacijama omogućili pristojniji život - priča Ljiljana i seća se dok je njihov novi "dvorac" bio neuseljen, da su u toj ledenoj "spavaonici" svake večeri na smenu spavali bolesni Radovan ili njegov najstariji sin 20-godišnji Jovica, samo da bi osetili draž nove kuće.
- Naš život više nije na granici između raja i pakla! Sada živimo bolje i sigurnije zahvaljujući plemenitim čitaocima "Vesti" koji nam svesrdno pomažu. Nikad lepšu i sitiju zimu nismo imali. Polako se kućimo, nismo pokupovali sve što nam treba, ali ne žurimo. Novca za lekove i hranu nikada dovoljno, a to nam je sada najneophodnije. Što se odeće tiče, na nju nikada nismo novac ni mogli da trošimo, tako da tu vrstu izazova i ne poznajemo. Važno je da ono što nosimo bude oprano i čisto - gotovo stidljivo otkriva Ljiljana i objašnjava da će 1.000 australijskih dolara od anonimnog darodavca rasporediti na hranu i lekove, a samo neznatni deo na kućenje.
Stanojkovići žive od socijalne pomoći koja iznosi oko 15.000 dinara i dečjeg dodatka za dvoje dece, a od toga je nemoguće namiriti najosnovnije potrebe, samo jedan obrok dnevno za 12 gladnih usta, a gde su lekovi i sve ostale normalne potrepštine...
- Od Božića nam je sve krenulo nabolje. Tada smo se uselili u kuću, a bio je samo jedan ležaj koji nam je poklonio iguman manastira Visoki Dečani. Naša stara od blata pravljena udžerica je i dalje na istom mestu, tu u dvorištu, čisto da nas podseti na to kako smo živeli, da se ne desi da deca pomisle kako je život lak. Sve ovo lepo što nam se dešava, od kuće, preko useljenja, kućenja i sitih stomaka, za nas je već izobilje, pa se malo pribojavam da se deca ne opuste - skromno i zabrinuto kaže Ljiljana, objašnjavajući da je skromnost vrlina i da je svoju decu, njih 12, vaspitavala da sve dele sa drugima. Inače, dve najstarije ćerke 22-godišnja Anica i 21-godišnja Zorica su odnedavno udate i žive u susednom selu. Ipak, često se viđaju, jer njih dve obilaze svoje roditelje i braću i sestre.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete dobiti i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
