Olakšajmo Zarićima hod po mukama
Sudbina ili samo život na Balkanu, šta li je, tek teško breme na svojoj koži već godinama nosi porodica Zarić iz semberijskog sela Trnajci. Ova četvoročlana porodica iz okoline Bijeljine živi u veoma teškim uslovima. Zadesile su ih bolesti i nemaština... Sve im je teže, a četvoročlana porodica živi od 45 evra socijalne pomoći i 45 evra koje dobijaju za kućnu negu.
Preostala im je samo nada u pomoć dobrih ljudi kako bi pobedili sve bolesti i preživeli! Kao i mnogo puta do sada, Humanitarni most je pokrenuo akciju pomoći onima kojima je ona najneophodnija, a danas je to porodica Zarić. Naša ekipa je posetila ovu porodicu i uručila im prvih 250 evra pomoći od anonimnog donatora iz Nemačke.
Briga o nepokretnoj majci
Radomir se još kao 14-godišnjak susreo s negovanjem bolesne majke, koja je doživela moždani udar. Tada je imao pomoć dve godine mlađeg brata. Njih dvojica su brinuli o nepokretnoj majci 20 godina.
- Otac je poginuo i sve u svemu sam imao teško detinjstvo, a kasnije se sve nekako sudbinski ređalo kao neminovnost koja vodi u propast - konstatuje Radomir.
- Hvala svim dobrim ljudima što shvataju kroz kakvu agoniju prolazimo, 150 evra ćemo potrošiti za magnetnu rezonancu glave naše petogodišnje ćerke Marije, koja boluje od cerebralne paralize, a 100 evra ostavljamo na stranu za Radomirov dopunski pregled srca u Beogradu - kaže 33-godišnja Dragana, koja je inače teški psihički bolesnik.
Za 45-godišnjeg Radomira Zarića i ovaj apel za pomoć je samo još jedna u nizu muka, jer kaže da nije naučio da prosi, već da radi i zarađuje, ali borba za goli život ga priterala u ćorsokak...
- Kako da molim ljude da mi pomognu, kad znam da svako svoju muku muči i svakome od njih je njegova nevolja najveća - kaže više za sebe ovaj prerano ostareli čovek otvarajući nam vrata svog doma.
Kuću je sazidao njegov pokojni otac Radenko, a od cele kuće, Zarići imaju samo jednu osposobljenu prostoriju za život.
- To je naša kuhinja, trpezarija, spavaća i dnevna soba - kaže Dragana dok brižno motri na svoju decu, petogodišnju Mariju i godinu dana starijeg Radenka.
- Marija je prevremeno rođena beba, sa dva meseca jedva je imala dva kilograma. Obolela je od cerebralne paralize, takoreći, odmah po rođenju. Mada nam na neonatologiji tada nisu pominjali bolest, posle dva meseca su ustanovili da boluje od asfikcije (nedostatak kiseonika) i septikemije, neke vrste sepse. Lekari kojima smo se obraćali nisu nagoveštavali cerebralnu paralizu i sve Marijine probleme su pripisivali cisti na mozgu - seća se Dragana, kako su ih lekari tešili, uz reči da će se cista vremenom povući.
- Međutim, meko tkivo je ubrzo okoštalo i počelo da pravi ozbiljne zdravstvene probleme. Tako Marija nije mogla da sedi, padala je sa stolice, a hodala je uz velike bolove. Iskrivljene nogice jedva su držale njeno majušno telo. Doktori tada predlažu da se uradi EEG glave, magnetna rezonanca i pregled očiju - seća se otac Radomir i kaže da im je za to trebalo 1.500 evra. "Spas" su pronašli u kreditu koji su podigli u banci, ali ubrzo je kreditni dug narastao na 4.000 evra.
- U međuvremenu odlazimo kod lekara u Banji Koviljači, koji konstatuje dečju paralizu - priča Dragana, pre udaje iskušenica u manastiru Tavra, a danas bolesna žena, koja je 2008. godine dva meseca lečena u beogradskoj bolnici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" i 45 dana u Psihijatrijskoj bolnici na Sokocu, kada su joj i prepisali lekove koje više ne može sebi da priušti.
- Za vreme boravka u bolnici, suprug Radomir je bio moj jedini oslonac. Sam se brinuo o deci i zarađivao radeći pod nadnicu - sumornim glasom priča Dragana.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Nekada radnik u Komunalcu, posle propasti preduzeća Radomir je zarađivao za hleb - ne birajući poslove.
- Radio sam po ceo dan za deset evra dnevno. Novca taman za golo preživljavanje - kaže Radomir. - Bez obzira na sve životne muke, briga za bolesnu ćerku i suprugu kao i naporan rad i svakodnevni stres su me dotukli.
Život mu je, početkom decembra prošle godine, dodatno iskomplikovala urođena srčana mana.
- Operacija je neophodna i na nju moram u Beograd, tačnije u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Operacija je urgentna i hitna, a mi nemamo novca - kaže Radomir dok zuri kroz nas.
Objašnjava da 90 evra, koliko mesečno dobijaju, nije dovoljno ni za sve neophodne lekove za tri teška pacijenta.
- Draganu i decu sada samo bespomoćno gledam i plačem! Ništa ne mogu da im pomognem, nemam snage - zaključuje glava porodice.
- Sve troje moramo da se lečimo, ali nema se! Kakav će naš dalji život biti - ne znam. Ako neko može da nam pomogne, bili bismo zahvalni. Mi bismo rado radili, ali ovako bolesni i bez lekova jednostavno nismo sposobni ni za kakav posao i niko i neće da nas zaposli - neveselo objašnjava porodičnu dramu Dragana Zarić.
Prodala minđuše da bi posetila muža u bolnici
- Nevolja nevolju sustiže. Zbog naraslog kreditnog duga od 4.000 evra, pre dva meseca nam došla i policija, tri civilna automibila i "marica" - kaže Radomir dok mu se oči pune suzama! Zarići nemaju kompjuter, a ni sve one stvari koje su obeležja modernog života, ali imaju kuću i ako ne vrate dug - zapleniće je! Da bi otišla mužu u posetu, dok je ležao u bolnici, prošlog decembra, Dragana je prodala jedini nakit - par zlatnih minđiuša. Sa overenom zdravstvenom knjižicom, Radomiru su tražili 125 evra za koronografiju. Bolnički dan će ga koštati pet evra, cena svih propisanih lekova je nešto čime se Zarići još nisu ni pozabavili, jer nemaju dovoljno ni za najosnovnije životne potrebe.
