Gde seješ ljubav, izraste radost
Prvi put od završetka akcije u kojoj je za samo dva i po meseca skupljeno 105.000 evra za operaciju najmlađeg štićenika Humanitarnog mosta Viktora Sekulića iz Stanara kod Doboja, naša ekipa posetila je 19-mesečnu bebu koja sa majkom Natašom trenutno boravi u Banjaluci i svaki dan ide na terapije. Podsetimo, Viktor boluje od akutne leukemije, a priča o ovom sjajnom borcu putem našeg lista obišla je gotovo celi svet.
Majka Nataša nas je još jednom zamolila da prenesemo najveće izraze zahvalnosti porodice Sekulić svima koji su uplatili novac za Viktorovo lečenje. U odnosu na prethodnih nekoliko sedmica, ništa se bitno nije promenilo. Viktor još uvek čeka ishod terapija koje dobija u Kliničko-bolničkom centru u Banjaluci i reč lekara koji će doneti konačnu odluku o tome da li će mu biti potrebna transplantacija koštane srži u Italiji.
- Zasad je situacija neizvesna. Svaki dan smo na terapijama, a lekari analiziraju stanje, bez iznošenja prognoza. Završen je prvi blok terapija i sada čekamo da počne drugi. Slušamo lekare i idemo dalje. Borimo se. Viktor ponekad teže podnosi terapije, a ove sedmice je veseo - priča majka Nataša.
A da je Viktor raspoložen, uverili smo se i mi, ponajviše po osmehu s kojim nas je dočekao. Iz ovog deteta, iako nema ni dve godine, zrači neka posebna energija, koja vas obasja i ozari. Zato i ne čudi što je postao jedan od naših omiljenih štićenika. - Nema reči kojima možemo da opišemo zahvalnost svim dobrim ljudima koji su nam pomogli, na čelu sa vašom redakcijom. Sada nam preostaje borba, a čim budemo imali konkretnu odluku, bićete prvi obavešteni - obećava Nataša dok odlazimo u posetu drugoj porodici koju ovih dana uveliko pomažu čitaoci iz Australije, Amerike i Evrope.
Darovi za bebu
Majci Nataši Sekulić novinari su uručili donacije koje su se nalazile u našoj redakciji u Beogradu: reč je o 100 dolara anonimne dobrotvorke sa Centralne obale Australije, zatim 50 franaka porodice Milenka Šipke iz Oberordorfa u Švajcarskoj, kao i 50 evra familije Debeljak iz Nemačke.
- Ne smem da grešim dušu. Otkako su "Vesti" objavile priču o našoj zlosrećnoj sudbini, mnogo ljudi nam se javilo i ponudilo pomoć. Da nije bilo njih, ko zna kako bismo ušli u ovu zimu. Ovim rečima dočekala nas je Slađana Kostadinović, iz banjalučkog prigradskog naselja Srpski Milanovac, koja sa mužem Duškom i njihovih petoro dece živi u tuđem trošnom kućerku tankih zidova i još tanjeg poda, a gde su ih uselili opštinari, iako je pravi vlasnik Albanac na radu u Kanadi. Dosad su dobili pomoć i od sugrađana i zemljaka iz dijaspore: ogrev, hranu, garderobu, nameštaj, a finansijsku podršku dali su im i brojni čitaoci. Na njihov račun uplaćeno je dosad 1.170 evra, 200 AUD i 100 američkih dolara. Kod kuće nismo zatekli Duška, glavu porodice.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Slađana kaže da je otišao da pomogne pri istovaru materijala. Za to će dobiti dnevnicu. Duškove dnevnice uz mizerni dečji dodatak od oko 75 evra su im jedina primanja. Da nije bilo dobrih ljudi, ne bi ni najstarija kćer Duška (16) mogla da krene u željenu frizersku školu. Majka Slađana pazi kod kuće na Teodoru (11), Stefana (6), Darka (5) i Saru (2), koja se konačno osladila do mile volje dugo željenom čokoladom.
Hleba i posla
Porodici Kostadinoviće novinari "Vesti" uručili su dva priloga: 50 evra čitateljke Milene Džambo iz Melea u Nemačkoj i 50 evra Srećka Teofilovića iz Salcburga.
- Zahvaljujući dobrim ljudima poslednjih meseci živimo kao ostali svet. Uplatili smo čak i 500 evra na ime duga za struju jer se bojimo da ostanemo u mraku sa decom koja idu u školu. Sve bi nam bilo lakše samo da Dušan dobije posao kao građevinski radnik - poručuje Slađana.
- Zahvalni smo svima koji su nam se dosad javili, naša vrata su uvek za njih otvorena. Plemenitost zemljaka iz dijaspore nam je odranije poznata. Ti ljudi ne zaboravljaju ko su i odakle su, i gledaju da pomognu koliko god mogu svima koji su ugroženi - kaže Slađana.