Dao sam reč, a to je svetinja
Kada čovek da svoju reč, pa makar da to obećanje niko nije čuo, da je dato samom sebi, onaj ko drži do sebe obećanje mora i da ispuni. Tako je bilo i sa 73-godišnjim Tomom Stamenkovićem, koji se posle 41 godine rada i života u Australiji, najviše u Melburnu, pre nekoliko meseci vratio u rodno selo Ravna Dubrava koje se nalazi između Niša i Pirota.
Jednom prilikom, valjda je to bilo pre tri-četiri godine, pročitao je u "Vestima" tekst o sudbini porodice Dražević, koji je bio toliko emotivno napisan da se zaplakao i sebi dao reč da će prvom prilikom posetiti Borku Dražević, koja je u međuvremenu ostala bez brata Jovana i sestre Čedine koje je negovala.
- Eto, obećanje sam dao i obećanje sam ispunio zahvaljujući i ekipi 'Vesti'" - objašnjava Tomo Stamenković, tvrdeći da je mesto gde životari starica Borka do detalja onako kako je u tekstovima i opisano.
Nepravda
Na povratku iz planinskog sela Drenova u kolima nije bilo mnogo komentara jer je susret ostavio utisak na sve koji su prisustvovali ovom susretu.
"Nije pravedno što Borka živi ovako. Zapravo, nije pravedno da bilo ko na ovom svetu bude ostavljen, gladan, usamljen i u ovako lošim uslovima", uz uzdah se otelo Tomi Stamenkoviću.
Naš čitalac Stamenković, i sam oronulog zdravlja, prešao je hiljade kilometara od Australije do Srbije, a potom i oko 300 km od svog rodnog sela do Drenove kako bi ispunio obećanje, ali i uručio skromne poklone Borki Dražević. Kažemo skromne na osnovu onoga što je stalo u kesu sa poklonima, ali koliko je novca bilo u koverti koju je Borka primila od humanog Tome - bilo bi nepristojno raspitivati se.
- Još onog dana kada sam pročitao tekst o porodici Dražević u kovertu sam stavio nešto novca da se nađe Borki i tek sam sada u prilici da joj to i uručim. Mogao sam to da uradim i na drugi način, preko redakcije, ali nije mi bilo teško da pređem toliki put i da joj kovertu lično uručim. Znate, ovu, ali i mnoge druge priče koje su "Vesti" objavile sam oplakao, jer dobro znam kako je kada je neko siromašan. Uostalom, sirotinja i nemaština su i mene odvele daleko od rodne kuće i dobro znam koliko sam se mučio, koliko sam radio i koliko sam patio za svojom zemljom. U Australiji sam stekao porodicu koja je ostala u Melburnu, zaradio sam dovoljno za pristojan život, ali nikada nisam zaboravio odakle sam i vreme kada nisam imao za hleb. Eto, to je razlog što drugima pomažem i što sam, iako bolestan, imao toliku želju da lično upoznam Borku i da joj, makar i simbolično, pomognem - naglašava Tomo Stamenković, koji se definitivno vratio u Srbiju da proživi, kako kaže, ono što je od života ostalo.
Susret između gosta koji je prešao tolike kilometre i Borke Dražević bio je veoma emotivan i ličio na ljude koji se oduvek znaju, ali se dugo nisu videli.
- Reči zahvalnosti ljudima koji mi pomažu šaljem preko "Vesti", a sada kada sam u prilici da se lično zahvalim, prosto ne znam šta da kažem. Nešto mi se steglo u grlu i samo bih plakala. I eto, ako suze mogu da kažu nešto, onda one sada govore o tome koliko sam srećna što je neko sa tolike daljine došao da obiđe jednu ubogu staricu - reči su Borke Dražević, nakon čega je naša ekipa ostavila Borku i Tomu da se ispričaju i izjadaju u samoći.
Verni čitalac
"Bilo je u Australiji i drugih srpskih novina, ali 'Vesti' čitam od prvog broja i, koliko se sećam, nisam propustio nijedan broj, jer sam od samog početka nekako stekao poverenje u tu novinu koja mi je postala svakodnevni i pouzdan izvor informisanja o tome šta se dešava u našoj zemlji. 'Vesti' sam čitao od prve do poslednje strane, ali, ipak, izdvojio bih rubriku Humanitarni most za koju sam se i emotivno vezao", ističe povratnik iz Australije.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
