Šta bi dao da si na mom mestu?
Zvečanska sedam. Ulica i broj za koju znaju svi žitelji Beograda, a i svaki taksi vozač. Dom za nezbrinutu decu bez roditeljskog staranja. Adresa koja za mnoge označava kuću tuge, za druge mesto gde nose svoje poklone, a treći upravo ovde uvek postavljaju pitanje na koje nema odgovora: "Kako je moguće ostaviti svoje čedo koje si nosio ispod srcem punih devet meseci, kome si podario i život...".
Ali, novinari "Vesti" nisu došli kao sudije, došli su punih ruku, s ljubavlju, sa novogodišnjim paketićima i Deda Mrazom kojeg su neki od mališana iz ove ustanove videli prvi put u životu. A neki ga dočekuju već godinama, kao starog poznanika. Da im zasladi jedan dan u godini.
Njih tridesetoro, ulazili su kao mali vojnici u lepo uređenu prostoriju, koja se po toplini boja i crteža na zidovima i prozorima nije razlikovala od ostalih soba i hodnika, sem što je imala veliku jelku s puno raznovrsnih kugli i svetiljki. Zastajali su na pragu širom otvorenih očiju, a zatim raširenih ruku poleteli prema Deda Mrazu. Uz graju i ciku. I baš kao i u stvarnom životu neki su bili brži, neki su zaostajali, a neki ostali poslednji u koloni. Dečjih suza nije bilo, svima je darežljivi Deda Mraz dao i paketić i zagrljaj. Neki su teško silazili sa njegovog krila, ali red se zna... Iako tako mali, ustupali su mesto svojim vršnjacima koji su virili kroz prozor, jedva čekajući da i oni prigrle svoj deo slatkiša.
Ovde retko ko slavi svoj rođendan. Mnogi i ne znaju tačan datum kada su se rodili. Ovo su deca u večitoj nedoumici kako počinje dan. Da li se tada kaže: "Dobro jutro mama", da li ona pomazi decu, sprema doručak, dok tata užurbano odlazi na posao. Njima su mame i tate zamenili vaspitači. Mnogi su zbog toga srećni. Mnogi će izrasti u obrazovanu decu i ljude koji će postići vrhunac u svojim karijerama. Ovde su slučajno i tri sestre, od kojih dve bliznakinje.
Nisu razdvojene, ali pitanje je dana kada će Tijanu, Mirelu ili pak Anitu uzeti u svoje okrilje neka od hraniteljskih porodica. Ovde su u posebnim sobama bebe, pitanje je dana kada će ih neko usvojiti i odvesti u svoju kuću. Ovde su i oni mališani za koje njihovi roditelji pitaju telefonom, ponekad ih i posete, jer nisu u mogućnosti da im trenutno pruže toplinu vlastitog doma. Zato je ovaj pretposlednji decembarski dan bio i prilika da svi zajedno proslave, da se svi vesele i raduju. Odlazimo i mi, zadovoljni što su im naši čitaoci priredili jedan dan za sećanje ali i sa mišlju da onaj ko ume da voli ne bi trebalo ništa drugo da radi.
Darodavci
Ovaj lepi ugođaj koji su novinari "Vesti" priredili najmlađima u domu omogućili su pre svega naši verni čitaoci. Da nije bilo donacije od 150 evra iz Memingena u Nemačkoj, a iza koje stoje već čuvena baka sa svojom ćerkom i unucima Astorom i Stelom, ne bi bilo ni radosti. Slatki paketići i voće, banane i pomorandže, uručio je deci Deda Mraz. Od tri poklon-paketa iz Nemačkoj, prepunih nove garderobe, napravili smo u redakciji još petnaestak šarenih paketića sa papučama i čizmicama i ubacili pokoji slatkiš za malo stariju decu. Poklon od 50 evra porodice Svetozara i Vesne Šušić iz Nikšića, roditelja naše štićenice Sofije, iskoristili smo za kupovinu originalnih bebi šampona i kupki, pa će oko 50 najmlađih ne samo mirisati narednih dana, već neće ni plakati prilikom kupanja jer su svi preparati na prirodnoj bazi.
Nije lako
"Nikad nije lako. Kada prvi put vidite ovu decu, pa čak i kao vaspitač, suze vam krenu. Posle u radu s njima svoje emocije usmerite na svu decu, iako postoji uvek neko ko otme veći komad vašeg srca. I kada odlaze, na usvojenje, u hraniteljske porodice ili se pak vraćaju roditeljima, što je ređe, uvek ostaje u vama praznina za nekim od njih. Zato se i trudimo da i posle saznamo kakva im je dalja sudbina... A posebna pažnja posvećuje se deci sa smetnjama u razvoju", kaže ljubazna glavna sestra Trećeg odeljenja Vera Bojanić, oko koje se mališani svijaju kao ptići oko majke.
Navalite deco!
U Srbiji nije ništa jeftino, osim života. Pa i Deda Mraz je ovih dana posebno na ceni. Možete ga iznajmiti, ali to onda košta. U Humanitarnom mostu smo odlučili da imamo svog delitelja novogodišnjih paketića. Da to ne bude komercijalni neznanac, obučen u crveno-belu odoru. Kao dobrovoljac, prijavio se jedan od mladih zaposlenika "Vesti" kome je to bio prvi nastup u ovoj ulozi. I nije nas razočarao, a ni mališane koji su ga svaki čas čupkali za bradu, a i postavljali baš neobično pitanje: "Deda Mraze, ko te je tako na kratko ošišao?!". Umesto debeljuškastog čovečuljka sa dugom bradom i naočarima, "Vesti" su dovele mladog i lepog Deda Mraza koji je ponekom detetu dao čak i dva paketića, smejao se i šalio... Umesto pozdravnog govora, naš Deda Mraz je jednostavno rekao: "Deco, navalite na čokolade i bombone, bićemo danas svi slatki od glave do pete...".
