Pozdrav Sofiji i kamenoj kolevci

Oni su izabrali svoj put: bračni par iz Nikšića, 33-godišnja Vesna i njen četiri godine stariji suprug Svetozar, rodom iz Konjica, zajedno sa svojom bolesnom bebom 15-mesečnom Sofijom, vode se već više od godinu dana pravilom - ne predaj se nikad.

Najlepši osmeh: Sofija Šušić uzvraća darodavcima

 

Ni predaje ni odstupanja. Ili što bi u Svetozarevom zavičaju rekli: "Ne veži tugu za srce." Ali, pre nego što su pokucali na vrata Humanitarnog mosta "Vesti" bili su pred neprelaznim jazom. Ni napred, ni nazad... Suza i reči im je ponestalo od momenta saznanja da njihova preslatka ćerka boluje od retkog oboljenja mozga, genetski uzrokovanog, a za koju savremena medicina još nije našla pravi lek. Bilo ih je sramota da jauknu, a nisu ni znali koga da pozovu u pomoć iz svog skromnog podstanarskog stana i jedne više nego bedne plate.

Bravo organizatori: Velimir Dragić, Milosav Antić i Bratislav Kuribak Iskrene želje - Potrudili smo se da sakupimo 1.500 dolara za srećniju budućnost i zdravlje bebe Sofije, čija je sudbina dotakla mnoga srca Hercegovaca u Melburnu. Želimo da pomognemo koliko možemo ljudima u nevolji. I danas i sutra. Ova sredstva smo prikupili u blic akciji tokom naše zabave. Nadamo se da će dobro doći mladim roditeljima - rekao nam je Bratislav Kuribak prenevši i zahvalnost Udruženja Hercegovaca iz Melburna redakciji Humanitarnog mosta "Vesti" koje će njihov, kažu skroman prilog, proslediti Vesni i Svetozaru Šušiću i preneti im iskrene želje za ozdravljenje njihove ćerke.

Danas, kada god se sretnemo, ili čujemo telefonom, Šušići zrače zadovoljstvom, ne samo zbog toga što se zdravlje male Sofije evidentno poboljšalo nakon boravka u Institutu u Igalu, već i zbog činjenice da su među našim brojnim čitaocima stekli prave prijatelje, ljude koji iako je akcija za pomoć bebi iz Nikšića uspešno završena, još uvek ne zaboravljaju ime deteta koje im se nastanilo u srcu. Zato i najnoviji prilog ovoj porodici od 1.500 australijskih dolara, dar Udruženja Hercegovaca iz Melburna, nije nikog začudio u Humanitarnom mostu. To je bila samo još jedna potvrda da plemeniti ljudi širom sveta, i naši čitaoci, daju dušom što ne može da se meri ni centimetrima, a ni novcem.

Srbi iz Hercegovine nastanjeni u Melburnu, ali i njihovi prijatelji, okupljaju se jednom godišnje na njihovoj tradicionalnoj Hercegovačkoj humanitarnoj večeri, ne samo da bi se družili i zabavili, već da bi pomogli zemljacima u nevolji. Prioritet su im deca u nevolji i njihovo školovanje, a često šalju i sredstva za obnovu i izgradnju crkvi u starom kraju. U Melburnu danas živi oko 300 porodica rodom iz Hercegovine, a posebno vuku korena sa područja Konjica i Nevesinja. Veliki broj njih dolazi redovno na godišnja druženja, koja se najčešće organizuju u crkvenoj sali u melburnskom Kizborou.

Na posećenim zavičajnim druženjima, koja se održavaju krajem oktobra ili početkom novembra, Hercegovci se okupe sa svojim prijateljima iz svih srpskih krajeva. Tamo se uz hercegovačku gangu ispevaju, neki i puste suzu kada se sete svojih napuštenih ognjišta. Dobrovoljni prilozi sa Hercegovačkih večeri redovno se šalju u zavičaj za školovanje mladih iz njihovog kraja, bolesnima, ljudima u nevolji... Ove godine pozamašno su pomogli Ustanovu za decu i omladinu sa posebnim potrebama Moja nada iz Nevesinja, na čiji je račun uplaćeno 10.260 evra. Ali, nisu zaboravili ni Sofiju Šušić. Hvala Hercegovcima u ime "Vesti".