Troje dece bez majke, oca i kuće

Koliko suza su prolili 19-godišnja Danijela, njen brat 16-godišnji Bojan i 13-godišnja sestra Nikolina kada su tog kobnog 6. avgusta 2014. saznali da su ostali i bez majke, jedine hraniteljice, znaju samo najbliži prijatelji i komšije ove porodice.

Samo uspomene: Mali Živkovići sa majkom Petrom

Kako su se osećali u danu saznanja da su sami na svetu, u iznajmljenoj vikendici, bez mokrog čvora, osam kilometara udaljenoj od Čelinca, u šumi, u nedođiji gde nema asfalta niti signala za mobilne telefone, zna dobro najstarija Danijela kojoj se tog časa svalio preveliki teret na nejaka pleća.

Niti dolazi, niti pita

- Ne, mi nemamo oca, on nas je napustio pre više od deset godina. Mi za njega ne postojimo, ne pita, ne javlja se, ne dolazi... Ni mi ne pitamo za njega iako znamo da živi u BiH. Neka mu je sa srećom, tako je hteo i tako je sam odlučio. Mi to poštujemo - bolno kaže Danijela u svoje i ime sestre i brata.
Sada joj je najveća briga kako da obezbedi školovanje bratu koji je taman upisao automehaničarski zanat u čelinačkoj srednjoj školi i sestri koja je krenula u sedmi razred u OŠ "Miloš Dujić".

Tragedija 37-godišnjeg Darka Stanojevića i 42-godišnje Petre Živković u naselju Zeleni Vir kod Čelinca u Republici Srpskoj koji su život izgubili u avgustovskim poplavama šokirala je celi region.

Brojni mediji preneli su priču o nesreći koju je izazvala bujica u koju se pretvorio omaleni potok. Nesrećni ljudi su bili u vozilu koje je odnela voda. Telo Petre pronađeno je dan kasnije oko kilometar od mesta gde je auto nestao u vrtlogu, dok je leš Stanojevića izvučen tek pre nekoliko dana, i to u reci Vrbas, u Banjaluci, kilometrima od mesta nesreće.

Danijela Živković, njen brat Bojan i sestra Nikolina žive u jednoj trošnoj vikendici u Gozni u selu Štrbe. Za kućerak koji se nalazi uz samu šumu plaćaju kiriju od 100 maraka (50 evra).

Uslovi za život su nemogući, a u bližem komšiluku imaju samo jednu kuću. Dok je majka bila živa, ona je nadničila, a i deca su se snalazila za neki dinar, brala jagode i kupine, pa se preživljavalo. Smrću Petre ostala je velika praznina. Uz pomoć dobrih ljudi iz opštine Čelinac, Danijela, koja je završila srednju ugostiteljsku školu, počela je privremeno da radi u šalter sali. Ona sada praktično izdržava brata i sestru. Za posao kaže da joj lagano ide, i želi da bude jaka, ali joj teško uspeva. Suze kreću čim počne priča o majci, jer je ni mrtvu nije prepoznala, voda je samlela biće koje je najviše volela.

Pomoć u hrani

Deci Petre Živković u pomoć su priskočili mnogi, od opštine i komšija, preko Centra za socijalni rad do humanitarnih udruženja. "Jednom mesečno im nosimo pomoć, uglavnom u hrani. Teško je doći do njihove trošne kućice, ali to nam nije prepreka. Njima je ipak od svega najvažniji krov nad glavom", ističe Mirko Majkić, predsednik udruženja "Sveti đakon Avakum" iz Banjaluke.

- Ja sam sada njima i majka i sestra... Brat Bojan i sestra Nikolina moraju da pešače pet kilometara do autobusa koji ih vozi u školu. I samo je pitanje dana kada će vlasnici prodati vikendicu ili joj naći drugu namenu. Ono što je još gore jeste to što je vikendica neopremljena, nema čak ni vode, a elektroinstalacije samo su delimično urađene.

Naročito nam je teško zimi i kada su niske temperature. Nemamo kupatilo, vodu

nosimo od komšija i tako se snalazimo. Ranije smo promenili nekoliko kuća, a ovde smo već pet godina. Najveća nam je želja da sakupimo novac kako bismo kupili kuću u kojoj bismo mogli pristojno da živimo. Svi zajedno. Neki dobri ljudi su već pokrenuli akciju sakupljanja novca i svaka pomoć nam je dobrodošla - kaže Danijela, na čijem računu se nalazi 11.100 KM ili oko 5.500 evra, koliko su do sada dali plemeniti ljudi iz matice i dijaspore.

- Ova deca ne znaju šta im nosi dan, a šta noć. Ja sam bio prijatelj s njihovom majkom Petrom, znam koliko se mučila i nadničila - priča otvorenog srca starešina parohije u Priječanima otac Danijel Ružičić.

Meštani na delu

Nesrećna Petra Živković radila je na poljoprivrednom imanju Đure Borića, u selu Markovac, koje je udaljeno oko 12 kilometara u jednom pravcu. Petra je tamo svaki dan odlazila peške. Oni koji su je dobro poznavali kažu da u svojih 42 godine života nije imala "providnog dana". Zato su i meštani Markovca pokrenuli akciju prikupljanja novca na čemu su im deca uveliko zahvalna.

- Sada se postavlja i pitanje da li maloletna deca mogu da opstanu bez krova nad glavom i sredstava za život, dakle preti im opasnost da budu razdvojeni i smešteni u dom. A oni žele da ostanu zajedno kao porodica. Zato i molimo sve humane ljude da im pomognu, još malo nedostaje da im se kupi kuća.

I zaista, ona u kojoj bi želeli da žive nije nova, ali njima je dobra. Vlasnik, dijasporac N. H, koji radi i živi u Dablinu u Irskoj, kada je saznao o kakvoj tragediji je reč, spustio je bez predomišljanja prvobitnu cenu za 5.000 evra, pa kuća koja se prodaje sada košta 20.000 evra. U pomoć je priskočila i humanitarna organizacija Srbi za Srbe na čiji račun je za Živkoviće prispelo 1.000 evra, a oni sami su dodali još 9.000 evra. "Znači imamo ukupno 15.500 evra, nedostaje samo još oko 5.000 evra da bismo kupili kuću malim Živkovićima", ističe Igor Rašula, predsednik ovog udruženja. Znači, pored hrabrosti, ovoj nejakoj i siromašnoj porodici da bi dobili krov nad glavom, potrebna su i finansijska sredstva za koja verujemo da će im obezbediti i humani čitaoci "Vesti".

Kontakt telefoni

Svi koji bi hteli da pomognu deci pokojne Petre Živković, mogu da se direktno jave njenoj ćerki Danijeli na mobilni telefon: 00387 66 445 502. Kao i uvek, na usluzi su vam i "Vesti": 00381 11 3193 771 i 00381 11 31 90 924. Ako ste slučajno u otadžbini, Danijelu možete i lično upoznati u šalter-sali opštine Čelinac u toku radnog vremena. Sve dodatne informacije može vam pružiti i njihov zaštitnik sveštenik Danijel Ružičić na broj telefona: 00387 65 981 804.