Sa novim srcem u novi život

Mali Dario Bogdanović iz Topuskog na Kordunu, rođen je 13. maja 2009, a peti rođendan je dočekao na intenzivnoj nezi na zagrebačkom Rebru, kao najmlađe dete u Hrvatskoj koje je u toj bolnici, 25. aprila ove godine, dobilo novo srce.

Srećni kad su zajedno: Bogdanovići su verovali u čudo

 

Njegova životna drama, baš kao i njegovih roditelja Mirka i Daliborke, počela je tri godine ranije od, činilo se, bezazlene dečje prehlade. Bar je tako mislio njegov pedijatar koji nije prepoznao tešku upalu pluća.

Posle desetak dana mališan je hitno prebačen u bolnicu gde je počela borba za njegov život i stradalo srce. Sledeće dve godine roditelji i dve godine starija sestra Nikolina nadali su se čudu, da će Dario uz pomoć lekova i njihovu ljubav ozdraviti. No, to se nije dogodilo. Lekari su utvrdili da je transplantacija srca jedino rešenje i spas za Darija. "Teško smo to prihvatali. Dva puta smo Darija vodili u Grac i Beč na preglede. Međutim, i tamo su nam potvrdili istu dijagnozu", priseća se otac Mirko tih dramatičnih dana.

No, u bečkoj klinici, čiji su specijalisti, uz srce, predlagali i transplantaciju pluća, taj bi zahvat koštao vrtoglavih 150.000 evra, a Bogdanovići su jedva skucali 1.000 da bi mališana odveli na pregled. Uz to, Hrvatski zavod za zdravstvo odbijao je da plati te troškove jer je na Rebru postojao tim lekara obučen za takav zahvat. Bogdanovići su prihvatili jedinu šansu.

Dario je stavljen na listu i za samo nekoliko dana dobio je srce. Život mu je visio o niti. Novo srce nije odmah proradilo, dečaka su održavali aparati sledećih desetak dana. Lekari su bili skeptični, srce iz Nemačke putovalo je gotovo pet časova, samo 20 minuta manje od granice posle koje se ne bi moglo ugraditi. Doktor Dražen Belina, kardiohirurg koji je vodio transplantaciju, rekao je roditeljima da je samo 15 minuta delilo Darija od sigurne smrti.

- Verovala sam u čudo. Uverio me je sam Dario kada su ga vozili u operacionu salu. Mahnuo mi je ručicom i rekao: "Mama, biću ja dobro" - priča Daliborka. Ipak, Dario je do sada tridesetak puta morao na kontrole u Zagreb, a ovih dana čekaju novi poziv iz bolnice, kada će mu raditi biopsiju srca. Jer lekari još ne isključuju opasnost od odbacivanja. Svakih nekoliko meseci mora po nekoliko dana, pa i nedelja, da provede u bolnici, pa majka mora da iznajmi stan da bi bila uz njega. A otac Mirko, koga život nije mazio, za to vreme radi u šumi, priprema i prodaje ogrev. Strahuje, ali i nada se da će posle svih nevolja konačno svanuti i njegovom sinu neko lepše sutra.