Otac kopa rake, a deca njive

Porodica Golubović nekada je bila uzdanica Srbije. Ljudi od kojih se očekivalo da pobede belu kugu, ali ne i da traže milostinju.

Smeštaj u izgoreloj zgradi: Porodica Golubović

I danas su oni uzdanica Srbije, ali Vesna (41) i Goran Golubović (45) iz Popovca kod Paraćina koji imaju devetoro dece (pet osnovaca i četiri srednjoškolca) odustali su od širenja porodice kako njihova deca ne bi bila gladna.

Njih jedanaestoro danas živi od dečjeg dodatka za tri najmlađa deteta (55 evra) i socijalne pomoći od 195 evra. Goran je uvek radio, i u Štofari i u Proleteru, ali su ove firme propale, dok je u poslednjoj Staklari proglašen viškom. Da bi obezbedio prihod porodici, on radi sve poslove čak i onaj koga se mnogi ustručavaju - kopa grobnice.

Svaki početak školske godine iznova je stres za Goluboviće. Svako od devetoro dece traži svoje: najstarija Tijana ima 18 godina, Marijana 17, Miloš ima 16, Nikola 15, Kristijan je 13-godišnjak, Aleksandar 12, a Nemanja 11 godina. Luka je napunio 10, a najmlađi Mateja - osam godina.

"Najveći problem su nam školski pribor, odeća i obuća za decu. Mateja i Luka će neke knjige dobiti od škole, ali mnoge treba da kupimo. Ostali osnovci i srednjoškolci imaju knjige ako ih fotokopiraju ili nađu polovne... Pošto se svake godine menja izdavač, mlađa deca ne mogu da koriste udžbenike starijih", priča majka Vesna, koja se i pored svega nije pokajala što je rodila devetoro dece. "Hteli smo decu i volimo ih, ali nismo nikada mogli ni da zamislimo da ćemo strahovati za svaki njihov obrok", kažu Golubovići koji moraju svakodnevno da pripreme 33 obroka.

Golubovići na poklonjemi krevetima

 

A hrana je u Srbiji skupa. Zbog toga su najsrećniji kada imaju brašno, mese hleb, pripremaju uštipke i krofne, pa ne brinu za doručak.

"Mesečno nam je potrebno oko 100 kg brašna. Na jelovniku su krompir i pasulj. Meso retko jedemo", dodaje Goran koji je pokušao da se zaposli i kao čistač ulica, ali i tamo je višak. Oni žive u zgradi za kolektivan smeštaj u Popovcu koja se zapalila prošle godine. Pošto im je krov izgoreo, Golubovićima se posle svake kiše voda sa sprata sliva u kuhinju i sobe. Kako dimnjak ne funkcioniše, oni su peć na čvrsto gorivo stavili u hodnik a čunak postavili kroz rupu na ulaznim vratima?! Kako to nije dovoljno da zagreje prostorije, Goran je postavio najlon na prozorima.

Pored toga što ova porodica za električnu energiju duguje skoro 300.000 dinara, Centar za socijalni rad ukinuo im je i refundiranje putnih troškova kad decu vode kod lekara.

"Ako neko mlađe dete mora da prima injekcije pet dana, za autobuske karte mališana i jednog roditelja treba nam svakodnevno više od pet evra. Sreća da retko bolujemo", ogorčeno kaže otac Goran koji dosad pamti samo dva poklona: besplatne udžbenike pre nekoliko godina, a 2013. krevete od Fonda humanosti!