Ostao bez pravde i obe noge

Hoće li teški invalid Saša Ilić (28) konačno dočekati pravdu i pravičnu odštetu? Od udara od 35.000 volti, ostao je bez obe ruke, a i noge ga slabo služe.

Sanja pravdu: Saša i Ljiljana Ilić

"Mladost sam proveo kao invalid. Sa 19 godina pretrpeo sam strujni udar sa dalekovoda dok sam postavljao oluke na fabrici čiji je vlasnik biznismen Velimir Stamenković iz Ćuprije. Pao sam sa visine, zdrobio lobanju... Lekari su mi odsekli obe ruke zbog gangrene... Bilo je to 2004. Sad živim od pomoći porodice i čitalaca "Vesti", čeka me narodna kuhinja, ako ne naplatim odštetu. Ni šerpu do tamo neću moći sam da odnesem! Već desetu godinu sanjam pravdu, a nikako je ne nalazim, jer krivca ni presude nema - kaže Saša Ilić, čiji je pokušaj da zaradi sebi za džeparac završen teškom invalidnošću.

Dok država, sudstvo i ostali koji treba da mu pomognu ne haju, zemljaci iz dijaspore koje je pogodila njegova sudbina ga ne zaboravljaju. Došavši mu u posetu, novinari "Vesti" su mu uručili 200 AUD, dar stalne donatorke Rajke Tarlać i njenih prijatelja iz Sidneja.

- Najdraže mi je to što na mene misle ljudi koji me i ne poznaju. Nije bitno koliko novca pošalju, već da oni koji su hiljadama kilometara daleko žele da mi pomognu. Hvala im od srca. Novac ću potrošiti na decu iz prvog braka moje supruge Ljiljane da ih opremim za školu - kaže Saša.

On dodaje da se optuženi biznismen Stamenković peti put zaredom nije pojavio na suđenju i da nije ispoštovana naredba sudije da bude priveden.

- Koliko znam, Stamenković sada nosi elektronsku narukvicu kako bi 5. avgusta, kad je zakazano novo ročište, morao da prisustvuje - objašnjava Saša kome je bitno da se slučaj završi jer 20. oktobra nastupa apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.