Otvorenih očiju gledaju u budućnost

Kada bi svi klubovi penzionera radili poput onog iz Ciriha, onda bi i štićenicima "Vesti" bila lakša svakodnevica a nevolja sve manje.

Predali donaciju: Gordana i Milomir Ilić u ''Vestima''

 

Naime, Redakciju "Vesti" u Beogradu nedavno su posetili članovi Uprave Srpskog kluba penzionera Cirih, bračni par Gordana i Milomir Ilić, uručivši nam donaciju od 500 evra koje je ovo udruženje namenilo kao prvu pomoć našim štićenicima: Srbi Stankoviću iz Kozjeg Dola kod Trgovišta (250 evra) i Radmili Drljači iz Vranja (250 evra) , žrtvama višegodišnjeg zlostavljanja, nekad poniženim i mučenim, a danas ljudima koji otvorenih očiju gledaju u budućnost.

- Želja velikog broja naših članova jeste da ovim prilogom pomognemo onima kojima je oslonac zaista neophodan, mi ćemo podržati ove nevoljnike, a spremni smo ne samo da im darujemo novac nego i da ih zagrlimo. Na našu podršku oni mogu i dalje da računaju ukoliko vidimo da donacije ulažu ili pak troše na racionalan način - ističe Milomir Ilić, rodom iz Ljuberađe u Babušnici, pokazujući nam tekstove iz "Vesti" koje su poneli sa sobom iz Švacarske.

- Sve nas članove kluba dirnula je sudbina ovih zemljaka u otadžbini i mi ćemo biti zadovoljni ako saznamo da smo njih učinili srećnim, makar i za kratko vreme - dodaje Gordana Ilić, rodom iz Obrenovca, koja je dolaskom u "Vesti" pokazala da nije samo zabrinuta za porodicu u poplavljenom gradu, već da su joj u nesreći svi isti.

Siromašnoj i zlostavljanoj majci, 40-godišnjoj Radmili Drljači, rodom iz Bihaća, a nastanjenoj u Vranju i njenoj deci: Draženu (22), Klaudiji (13), Dijani (10) i Nemanji (7), reporteri "Vesti" uručili su donaciju od 250 evra, koja ih je silno obradovala jer se trenutno izdržavaju od čišćenja po kućama i zgradama.

Biće bolje: Radmila Drljača sa decom

 

- Hvala dragim penzionerima iz Ciriha i svima ostalima. Neka ih Bog blagoslovi i podari im dobrog zdravlja i dug život. Novac nam je dobrodošao, ali veći deo iskoristićemo da platimo prevaru mog bivšeg supruga, zlotvora i oca naše troje zajedničke dece. Ne samo da me tukao već je i pijan uzeo moju ličnu kartu i kupio mobilni telefon na moje ime. Sada nam je stiglo utuženje iz Surdulice da platimo 150 evra... Kupovao je skupe mobilne telefone i čim bi se zapio prodao bi ih za 20 evra. Umesto da ovim parama nahranim decu, kupim im nešto od odeće one će otići na utuženje. Šta da radim, zlotvor je pobegao u Rusiju i ne vraća se jer smo mi podneli tužbu protiv njega - s mukom priča Radmila koja se s decom preselila u drugi stan u Vranju i plaća kiriju od 100 evra. Sada je puno bolje, nema vlage kao ranije i deca joj ne poboljevaju. "Naišla sam na gazde, divne starije ljude, eto i nas sreća da pogleda po tom pitanju. Živeli smo u vlagi, zimi nam se deca poboleše, od prehlada pa do zapaljenja pluća", kaže Radmila.
 

Podsećanja radi, sudbinu ove 40-godišnje žene i njene dece ispisali su rat, zlostavljanje u porodici, nemar policije i državnih organa. Radmila je od torture ostala bez ijednog zuba u glavi, sa ožiljcima na telu i duši. Napravila je veštačku protezu zahvaljujući dobrotvoru Nebojši Stojanoviću iz Ciriha. Zajedno sa maloletnom decom živi od 130 evra socijalne pomoći, koju utroši pre svega na plaćanje kirije i dažbina za komunalije.

Za sve ostalo, preostane im dečji dodatak od oko 60 evra i novac koji zaradi Radmila sa Draženom čisteći po kućama. U Bihaću gde je odrasla i doživela veliku ljubav sa Goranom Milićem, nažalost, iskusila je i teške trenutke jer je njen nesuđeni suprug poginuo ubrzo po izbijanju rata, na čišćenju terena bihaćko-grabeškog platoa. Radmiline teške muke nastale su kada je posle izbeglištva, počela da živi sa čovekom iz sela Vlasina.

"Ime ne mogu ni da mu spomenem. Dovoljno je reći da je taj čovek, otac moje troje od četvoro dece, počeo iznenada da pije. Litar rakije mu je bila mera ujutru. Tukao me je pred decom i bolesnom sestrom i to krvnički. Nikad mu nije bilo dosta ponižavanja na svaki mogući način...", priseća se Radmila, kojoj su sreća i Božja volja omogućili nov početak u Vranju i kakav-takav život, pre svega, bez bojazni da će joj ga neko oduzeti, a deca svaki dan doživljavati duboke traume.

Drugi deo donacije Srpskog kluba penzionera iz Ciriha u iznosu od 250 evra biće ovih dana uručen i čobaninu Srbi Stankoviću iz Kozjeg Dola, kao i 100 AUD dar bake Dane iz Australije, o čemu ćemo izvestiti humane darodavce i ostale čitaoce "Vesti".