Darovi obradovali mladu učiteljicu

Marina Rajić, naša čitateljka koja već 13 godina živi i radi u Njujorku, došla je u posetu otadžbini i, po tradiciji, sa sobom je donela vrednu pomoć za one kojima je najpotrebnija u ovom trenutku. Naime, ova humana žena nije smetnula sa uma da su majske poplave razorile mnoge domove u Srbiji. Stoga je u Njujorku sakupila novčanu pomoć u vrednosti od 450 dolara. Naša zemljakinja, penzionerka iz Njujorka Sandra Bogdanović Premrou darivala je 300 dolara, dok su 95 dolara donirali američki građani, Marinini prijatelji Glenn A. Stevens, Heather A. Myarron i Martha E. Foledž , a sama Marina je dodala 55 dolara. Deo novčane pomoći već je uručen Daliborki Hadžić iz sela Glavica kod Paraćina.

- Za Daliborku Hadžić, mladu devojku koja je tek završila Učiteljski fakultet, kupili smo mini šporet, fen, usisivač, sto i ostale stvari koje su joj potrebne. Tokom maja ovoj devojci koja je nezaposlena i živi sa ocem poplavljen je prvi sprat kuće, tako da su joj ovi delovi pokućstva bili neophodni - priča Marina, koja je posetila Dopisništvo "Vesti" u Beogradu.

Kad joj je uručila poklone, koje je Daliborka dobila zahvaljujući pomenutim plemenitim ljudima, devojka je bila presrećna. Marini, koja je i ranije učestvovala u raznim dobrotvornim aktivnostima, srce je, kako kaže, bilo ispunjeno, jer je 26-godišnjoj devojci neophodna ova pomoć za novi početak. Majka joj je umrla i ona živi sama s ocem. U borbi sa vodenom bujicom, Daliborka se trudila da spase psa, ali i stvari koje je njena majka vezla, pre svega ćilime za koje je devojka emotivno vezana

Bez obzira na činjenicu da je bila dobar student, Daliborka nema posla zbog sveopšte krize. Ipak, ona ne sedi skrštenih ruku već pravi nakit i razne ukrase.
- Vaspitavana sam u hrišćanskom duhu, pa tako razumem da je pomaganje davanje, a ne primanje. Nema radosti bez davanja. Naš zadatak je da se drugima nađemo pri ruci kada su u nevolji. Najlepše je kad oni kojima smo mi pomogli kasnije pomažu nekom drugom, kada ga zadese neprilike - kaže Marina.

Inače za Daliborku je čula preko njene tetke Vesne Milovanović, koja živi u Srbiji, a koju ova plemenita žena od ranije poznaje. Marina, koja u Njujorku radi kao menadžer i "nanndž" ( čuva mališane i veoma je srećna zbog toga), ističe da je aktivna i u Fondaciji "Nikola Tesla".

- Za mene su red, rad i kreacija najvažniji. Mladi ljudi treba da se uče radu i redu i da pomažu drugima - napominje sagovornica "Vesti".

Marina smatra da je rad najsnažniji pokretač u životu. Ova Beograđanka ima diplomu inženjera hemije, a poreklom je iz Negotina. Kao devojčica živela je tri godine u Parizu kod majke, a sada sa 26-godišnjim sinom živi u Sjedinjenim Američkim Državama.

- Ponosna sam na sina koji je završio Ekonomski fakultet - priča Marina i ističe da voli da dođe u otadžbinu, a trudi se da to bude bar jednom godišnje.
Ne zaboravlja svoje korene i uvek je okrenuta humanitarnom radu.