Mi smo sada bogati i srećni ljudi!

Za 12-godišnjeg Nikolu Matkovića, siromašnog, inteligentnog i vrlo talentovanog dečaka iz Vučinića kod Novog Pazara, koga su majka Jevrosima i otac Ljubomir sve do nedavno jedva prehranjivali, ovih dana stigle su nove donacije. U pitanju je 100 dolara naše čitateljke Ranke Dragić iz Melburna, kao i 100 franaka Dragane Savanović iz Švajcarske koje su im reporteri "Vesti" nedugo po prispeću i uručili.

Brinu o novim hraniteljkama: Jevrosima, Nikola i Ljubiša Matković

 

Uz donacije koje su ranije dobili, a čija vrednost prelazi 2.000 evra, Matkovići su se izvukli iz krize i sada sa mnogo više radosti i nade gledaju u budućnost.

Novopristigloj pomoći se najviše obradovao mali Nikola koji je svakodnevno strahovao hoće li kokoška sneti jaje i da li će majka Jevrosima uspeti da mu spremi ručak, sve dok se o njegovim nevoljama nije čulo širom naše dijaspore zahvaljujući "Vestima". Od prethodnih donacija Matkovići su kupili kravu Šarku i kozu Belku sa dva jarića koje im, kako u radosti naglašavaju, obezbeđuju mleka, sira i kajmaka, čak i za prodaju. Kupili su i nekoliko kokošaka, uredili vrt, pa mali Nikola više ne strepi da li će zaspati bez večere ili će na dugo pešačenje do škole krenuti bez doručka.
 

- U odnosu na do pre mesec i po dana, sada smo bogati i srećni ljudi. Osim krave i koze, kupili smo i nekoliko kokošaka, dobili smo i mnogo namirnica, odeće i obuće, a humanitarac Hido Muratović je Nikoli kupio i mobilni telefon. Imamo i nešto novca na štednji (oko 500 evra), koji čuvamo za izgradnju nove ili popravku postojeće kuće. Od sreće ne znamo šta nas je zadesilo. Još mislimo da je ovo lep san koji sanjamo - ističe Nikolina majka Jevrosima, dok njen muž Ljubomir dodaje:

- Nove donacije iz Melburna i Švajcarske nameravamo da čuvamo za jesen kako bi Nikola na vreme kupio knjige i sveske, čizme, jaknu i sve drugo što mu je potrebno za svakodnevno pešačenje do škole. Hvala od srca tim divnim i plemenitim dobročiniteljkama što su mislile na našeg Nikolu i na ovaj način ga obradovale. Moram reći i da planiramo da nabavimo plastenik u kome bi, ovde u dvorištu za naše potrebe gajili povrće.
 

Dobio i mobilni telefon: Nikola Matković

Naglašava i da nema tih reči, kojima bi se zahvalio svima koji su im pomogli da stanu na noge i da njihov Nikola bude srećan kao i sva druga deca dok odlazi u školu. Razgovoru se priključuje i mali- veliki Nikola:

- Stalno razmišljam o svim tim dobrim ljudima koji su nam priskočili u pomoć i moram reći da im se neizmerno divim. Voleo bih da, kad porastem, budem kao oni. Da i ja pročitam u novinama priču o nekom gladnom i siromašnom dečaku i da mogu da mu, tamo negde daleko, pošaljem pomoć. Do sada sam bio odličan đak, a od sada ću, obećavam, biti još bolji. Kao što sam već rekao najviše volim biologiju i za taj predmet se posebno pripremam. Ići ću na opštinska i republička takmičenja i pobeđivati, a jednoga dana, ako Bog da, postaću i profesor. Zavek ću pamtiti ovaj period svog života i dobre ljude koji su meni i roditeljima, iako nas ne poznaju, pomogli kada nam je bilo najteže.

Mnogo je, nažalost, ovakve sirotinje širom Raške oblasti-Sandžaka i cele Srbije. Mnogi bukvalno i gladuju, a samo malo im je, kao Matkovićima, potrebno da budu srećni.