Uz vašu podršku mirnije spavam i lakše dišem

Nevolje porodice 42-godišnjeg Aleksandra Milićevića iz Valjeva, koji boluje od retke neuromišićne bolesti "mysthenia gravis", već punih 25 godina, plemeniti zemljaci iz Pariza na čelu sa Ilijom Mikijem Vujovićem, ne zaboravljaju. Da je ova tvrdnja istinita, dokazali su to još jednom poslavši kutiju leka "cellcept" od 250 mg i to u trenutku kada je najpotrebnije, jer je Aleksandar potrošio postojeće zalihe.

Na terapiji izmene plazme: Aleksandar Milićević

 

"Novac za lek su lično izdvojili iz sopstvenog budžeta Svesrpska zajednica Francuske, tako da im se ovom prilikom mnogo zahvaljujem. Nisu želeli da im pojedinačno pominjem imena. Zahvaljujem se, takođe, autoprevozniku Fudeks i njegovim vozačima, koji su nam uvek na usluzi kada treba nešto da pošaljemo, ali i Bojani R, koja uvek sačeka pošiljku. Ona nekada i satima čeka po lošem vremenu, dok autobus ne stigne na stanicu, što mnogo znači. Pozdravljamo Aleksandra i želimo mu što brzi oporavak. Potrudićemo se da mu obezbedimo i kutiju "cellcepta" za idući mesec - pisalo je između ostalog u pismu dobročinitelja, pristiglom zajedno sa kutijom medikamenta.

Reporteri "Vesti" obavestili su Aleksandrovu porodicu o prispeću ove pomoći, pa je tako već sutradan u beogradskom Dopisništvu "Vesti" lek preuzela njegova tetka Olivera, dok je njen bratanac u srpskoj prestonici na višesatnim terapijama zamene plazme, koje dodatno iscrpljuju njegov krkhi organizam. Bez toga, nažalost, ne može.

- Još jednom se zahvaljujem svim tim divnim ljudima iz Pariza, za sve što su uradili za mene. Uz njihovu podršku, lakše podnosim i bolest sa kojom se toliko dugo borim. Isto tako i još nekim ljudima koji su mi ranije poslali pomoć. Šta su reči naspram dela. Hvala veliko, Bog neka ih čuva - poručio je Aleksandar dobročiniteljima.

Ovaj nesrećni mladić, čiji su momački snovi i planovi za budućnost naglo prekinuti saznanjem da za njegovu bolest pravog leka nema, često mora da bude hospitalizovan u zavodu za transfuziju. Zbog prirode bolesti, nažalost, ne može da radi, niti privređuje, samim tim, zajedno sa roditeljima živi od njihove male penzije.

Pored slabosti mišića za disanje, podsećanja radi, Aleksandar se bori i sa dijabetesom, osteoporozom i kataraktom, zbog koje ne vidi na levo oko. Duboko ganuti Aleksandrovim mukama, otuda i dragocene podrške dobrotvora iz Pariza, kako bi se koliko-toliko izborio sa brojnim nedaćama, koje pogađaju celu njegovu porodicu.