Zalog za uspešan nastavak akcije

Pročitavši priču o nevoljama izbegličke porodice Bijelić iz Starih Banovaca i njihovog 33-godišnjeg nepokretnog sina Gorana, kome je neophodna operacija kako bi mogao da koliko-toliko ovlada svojim telom, u pomoć su im među prvima priskočili Aleksandar Šainović iz Nemačke i Dražen Dobrijević iz Austrije.

Hvala od srca: Goran Bijelić

Duboko ganuti zlehudom sudbinom, koja je zadesila mladog Gorana pre 16 godina, na kućnu adresu Bijelića, Aleksandar je uputio 350 evra, a Dražen novčani prilog od 50 evra. O njihovom dobročinstvu obavestila nas je majka Vesna Bijelić.

- Iako smo se ovim divnim ljudima već zahvalili u telefonskom razgovoru, želimo da učinimo to putem "Vesti" i ukažemo svoje iskreno poštovanje i divljenje. Svesni smo da danas nikome nije lako da izdvoji od sebe, da bi pomogao nekome koga i ne poznaje. Prispeće njihovih priloga, probudilo nam je nadu da nije sve gotovo, a da nije ni počelo. Goranova jedina šansa da posle teške povrede kičmene moždine i pršljenova, zbog čega je ostao invalid, možda načini i prvi korak, jeste transplantacija matičnih ćelija u Beču, koja košta 15.000 evra sa svim troškovima.

Za našu porodicu to je nedostižna suma. Lep gest ovih dobrotvora, ohrabrio nas je i dao na znanje da smo se za pomoć obratili na pravu adresu. Ovaj novac doživljavamo kao zalog za uspešan nastavak akcije - kazala je majka Vesna Bijelić, koja sa porodicom mahom živi od primanja za tuđu negu i pomoć, kao i onoga što njena mlađa deca zarade.

Za nezavidnu situaciju ove porodice odgovorni su teški udarci sudbine, koji ih već dugo vremena prate. Prvi među njima šestoro Bijelića doživelo je još 1995. kada je harao rat na prostorima bivše Jugoslavije. Primorani da napuste svoj dom u Bribiru kod Skardina, tokom Oluje, kako bi sačuvali goli život, morali su da krenu sve iz početka u Starim Banovcima.

Taman kad su se privikli na novo okruženje i okolnosti, naišle su nove nedaće. Samo tri godine kasnije, njihov najstariji sin Goran doživeo je tešku nezgodu, kada je jednog vrelog letnjeg dana skočio u Dunav da se rashladi, zadobivši teške povrede vratnih pršljenova, koje su ga prikovale za postelju.

- Moj Goran je stopostotni invalid. Slabo pokreće ruke, a noge ne može nimalo. Nema šta nismo probali i učinili kako bi ga pridigli iz kolica, ali sve je bilo uzalud. Ostalo nam je samo da verujemo u napredak medicine i novih mogućnosti da sinu omogućimo koliko-toliko kvalitetniji život - priča majka Vesna Bijelić i dodaje:

- Nada se ukazala sada u vidu zamene matičnih ćelija, ali suma tog hirurškog zahvata za nas je velika prepreka. Goran je mnogo propatio od kada je doživeo nesreću. Ovo je njegova jedina prilika da se vrati u normalne životne tokove i biće zahvalan do neba svakome ko mu pomogne da ostvari taj san. Istina, banjsko lečenje i rehabilitacija su mu pomogle da ostane u dobrom fizičkom stanju. Ipak, metodom zamene matičnih ćelija, želimo da probamo da ga vratimo na noge. Mlad je i život je pred njim, duša bi me bolela da ništa ne pokušamo.