Pažnja i pomoć koji znače više od suvog zlata

Starinu Stevu Podunavca (77) iz Gornjih Garevaca kod Prijedora, silno obraduje kada ga se neko seti. A, kako i ne bi, kada već deset godina živi sam, od kada mu je supruga umrla. Željan je pre svega razgovora sa nekim, sa kim bi podelio teško breme života. Još kada mu neko pomogne na bilo koji način, to za Stevu ima nemerljivu veličinu.

Zahvalan Dosti Miki Bauer: Stevo Podunavac

 

Upravo to je i slučaj sa Dostom Miki Bauer iz Frankfurta, koja mu je poslala 30 evra. Plemenito srce ove žene, ne dozvoljava joj da zaboravi na Stevu Podunavca, na život kakav je živeo i šta ga je snašlo do danas.

- Ne mogu tog čoveka zaboraviti nikako. Bila sam kod njega pre dve godine i videla u kakvim uslovima živi što me stalno progoni. Pri tom, ostao je sam bez ikoga svog, a nema ni bilo kakva redovna primanja, jer ne može da dobije penziju, iako je zaradio u Hrvatskoj - rekla je Dosta.

Stevo, ozarena lica dočeka svakog na vratima svog kontejnera, pa je tako dočekao i ekipu "Vesti", koji su mu doneli dar čitateljke iz Nemačke.

- To da vas se neko seti u dalekom svetu je velika stvar, a i Dosta je veliki čovek. Pomogla je svakom za koga je znala da je u nevolji. Mene je čak i obišla pre koju godinu, iako se jedva kreće bez tuđe pomoći i kolica. Ona je borac i za sebe i za druge, a ja nisam nikada sreo ni upoznao nekog poput nje, tako srčanog i tako plemenitog - priča Stevo i dodaje:

- Znači mi Dostina pomoć i dobro će mi doći, jer mi uvek za nešto treba. Hvala Bogu, prilično sam dobro, pa mi za lekove ne treba, ali ako gradski vodovod prođe kroz ovo izbegličko naselje, trebaće novac za priključak. Zato i nisam kopao bunar i još nosim vodu iz komšiluka. Ako bude zdravlja i sreće, možda mi i ministarstvo za izbeglice ozida kolibu na temelju. To sam izgradio još dok su mi bile žive kćerka i supruga, u okviru projekta stambenog zbrinjavanja. Hoće li biti išta od toga i kada, kao i hoću li ja to doživeti - videćemo.