Sve zavisi od ljudi dobre volje
Ko prvi put vidi i upozna porodicu Nikolić iz Nikšića, zakleo bi se da od nje nema mnogo srećnijih. Otac i majka, Momo i Sonja, dobrodržeći roditelji, sin Goran (29) i snaha Maja (26), lepi mladi bračni par, a unuci trogodišnji Alehandro i jednogodišnji Viktor, lepota su radost kakvu mogu doneti samo deca. Tako izgleda samo na prvi pogled, ali njihovu porodičnu idilu je pomutila bolest, koja nagoveštava mnogo patnje za Nikoliće. Mladi Goran i njegov stariji sinčić Alehandro, nažalost, boluju od teškog oblika dijabetesa, pa im se život svodi na svakodnevno primanje insulina po nekoliko puta dnevno.
- Poteškoće za Gorana su počele 1999, kad je imao 14 godina. Bio je zdravo i napredno dete. A onda je počeo naglo da mršavi i gubi apetit. Kad smo ga odveli na pregled, lekari su skoro istog dana ustanovili da ima težak oblik dijabetesa - kazuje Sonja, nekada ugledni glavni računovođa u gradskoj pekari u Nikšiću.
Nikolići veruju, a to su im potvrdili i doktori, da je to bila posledica velikog stresa i šoka, koji je Goran preživeo godinu dana ranije, kad su dvojica siledžija upala u njihov stan da pretuku njegovog oca, pa je tom prilikom upotrebljeno i vatreno oružje. To uverenje temelje i na činjenici da niko u Goranovoj familiji, ni sa očeve, ni sa majčine strane, dokle im pamćenje seže, nije imao problema sa šećerom.
KontaktPoštovani čitaoci, ukoliko želite da pomognete porodici Nikolić iz Nikšića da malom unuku i sinu Alehandru, omoguće hirurški zahvat u Nemačkoj kojim bi se spasio mnogih muka, možete stupiti u kontakt putem telefona na broj: + 382 67 350 370. Adresa je: Selo Dabovići, Danilovgrad, Crna Gora |
Bilo kako bilo, tek on od tada živi po posebnom režimu ishrane i pod budnom pažnjom profesora dr Božidara Bojovića, najpoznatijeg crnogorskog stručnjaka za dijabetes. Goran je u međuvremenu uspešno završio gimnaziju, a pošto roditelji nisu mogli da ga dalje školuju, počeo je da radi kao taksista. Pre šest godina se oženio sa Majom Samardžić, sa kojom je 2011. dobio sina Alehandra.
SREĆU POMUTILA PODMUKLA BOLEST
- Do decembra 2012. sve je izgledalo kako se samo poželeti može. Našoj sreći nije bilo kraja. Alehandro je dobro napredovao i ništa nije ukazivalo na to da bi mogao da ima problema sa zdravljem. Onda su počele česte prehlade jedna za drugom i još neke komplikacije. Poveli smo ga kod lekara, koji su odmah otkrili da ima povišen šećer u krvi. To je opet bio šok za sve nas. Posebno me je brinulo to što sam tada bila trudna, u šestom mesecu, sa drugim detetom - priča Maja, vedra i uporna mlada žena koja se, uz pomoć svekrve i svekra rve sa nevoljama koje su ih snašle.
I pored tih nedaća, Nikolići se nisu predali, a imali su, kažu, i veliku sreću što su u Dečjoj bolnici u Podgorici sreli dr Miru Samardžić, stručnjaka za dijabetes kod dece. Ona zajedno sa dr Natašom Čurović-Popović i ostalim osobljem čini sve da im olakša muku i produži nadu da će njihovo dete, ipak, odoleti i oteti se podmukloj bolesti koja čoveka prati dok je živ.
Marušići im ustupili dom- Zapazili smo da je Alehandru mnogo bolje kad je vreme toplo, odnosno kad smo na primorju ili negde gde je prijatnija i toplija klima. Naši prijatelji, porodica Marušić, nam je zato stavila na raspolaganje svoju kuću i imanje podno Ostroga, koje trenutno ne koriste. Bog im dao svaku sreću! Tako smo se i sklonili iz studenog i vlažnog Nikšića, a mali Alehandro se sada znatno bolje oseća. Čim se vreme prolepša, i mi ćemo se vratiti u Nikšić, druge nam nema, samo da njemu bude dobro - kaže očajni deda Momo. |
- Dr Mira Samardžić nam je kazala da postoji nada za Alehandrovo izlečenje uz pomoć matičnih ćelija. Iako je sve to još u fazi eksperimenata, pošto sam bila pred porođajem, odlučili smo da se od deteta koje nosim, na porođaju izuzmu matične ćelije. One bi u datom trenutku mogle da posluže za transplantaciju starijem sinu. Kako taj postupak košta oko 2.500 evra, mislili smo da nećemo u tome uspeti jer je to za našu skromnu porodicu bila ogromna suma. Srećom, u pomoć nam je priteklo Ministarstvo zdravlja. Ćelije su uzete 30. marta prošle godine, na dan kad je na svet došao Alehandrov brat Viktor. Deponovane su u jednom nemačkom institutu specijalizovanom i opremljenom da bude banka matičnih ćelija. Dobili smo sertifikat da su ćelije u redu. Sad treba sačekati godinu-dve, da Alehandro malo ojača imuni sistem - rekao je Alehandrov otac Goran, narušenog zdravlja od trena kad je saznao da njegov mezimac, tako mali, mora da se suoči sa brojnim izazovima hroničnog oboljenja.
CENA OPERACIJE NAJVEĆA BOLJKA
Nikolićima, međutim, posebno zastaje reč u grlu i crne slutnje ih ophrvaju kad iskrsne pitanje kako će da plate operaciju u Nemačkoj kad dođe vreme. Kako da oživotvore za sada jedinu nadu, da se njihovo dete raduje životu, da odrasta i stasava kao i ostali njegovi vršnjaci.
- Nemamo još nikakvih preciznih saznanja koliko bi mogao da košta taj hirurški zahvat, odnosno transplantacija matičnih ćelija, ali je veoma skupa. Raspitujući se, čuli smo da bi mogla da košta oko 60.000, a možda i 200.000 evra, zato što je u eksperimentalnoj fazi. To nas je dotuklo - kaže Goran Nikolić nemoćno i s dubokim bolom širi ruke pred tim za njih nepremostivim bedemom i nedostižnim snom.
Nikolići iovako jedva sastavljaju kraj s krajem i praktično žive od skromne penzije bake Sonje.
Hoće da pomognu i drugimaGoran i Maja Nikolić su registrovali i nevladinu organizaciju pod imenom Beta, s ciljem da pomognu i drugim dijabetičarima s područja Nikšićke opštine. Iako su se, kažu, obratili na više od 70 raznih adresa, niko do sada nije reagovao na njihov apel i pružio im podršku (čak ni lokalna uprava nije još ispunila obećanje da im obezbedi neki prostor), iako je opštepoznato da je dijabetes i u Nikšiću veoma ozbiljan problem. Po saznanjima Nikolića, u ovoj opštini ima više od 1.000 registrovanih šećeraša, od kojih je 25-oro mlađih od 18 godina, što stvara potrebu za ovakvim udruženjem, gde bi ljudi mogli da dobiju prave informacije o bolesti i načinu kontrole. |
Momo, njen suprug i glava porodice je na birou rada i već tri godine obija pragove sudova, da ispravi nepravdu koja mu je pričinjena otpuštanjem s posla. Goran već godinama kao dijabetičar ne može da nađe posao, a i Maja je dobila otkaz u privatnoj firmi čim su saznali da je u drugom stanju.
- Do sada smo Maja i ja imali 120 evra mesečno nekog materijalnog obezbeđenja, ali smo skoro dobili obaveštenje da će nam to biti ukinuto do kraja marta jer smo, kako piše u rešenju, sposobni za rad. Naravno, ne kažu gde to možemo da radimo ili ko bi nas uposlio - veli Goran rezignirano.
On i njegova porodica zanemaruju sve druge brige i probleme pred činjenicom da postoji nada da se njihov Alehandro izleči i otme iz ralja doživotne bolesti. Svesni su, ipak, da je to za njih samo pusti san ako se ne nađu plemeniti ljudi koji mogu i žele da im pomognu i kao pojedinci i u ime institucija, kolektiva i ustanova.
