Sve zavisi od ljudi dobre volje

Ko prvi put vidi i upozna porodicu Nikolić iz Nikšića, zakleo bi se da od nje nema mnogo srećnijih. Otac i majka, Momo i Sonja, dobrodržeći roditelji, sin Goran (29) i snaha Maja (26), lepi mladi bračni par, a unuci trogodišnji Alehandro i jednogodišnji Viktor, lepota su radost kakvu mogu doneti samo deca. Tako izgleda samo na prvi pogled, ali njihovu porodičnu idilu je pomutila bolest, koja nagoveštava mnogo patnje za Nikoliće. Mladi Goran i njegov stariji sinčić Alehandro, nažalost, boluju od teškog oblika dijabetesa, pa im se život svodi na svakodnevno primanje insulina po nekoliko puta dnevno.

Naizgled bezbrižni: Porodica Nikolić 

- Poteškoće za Gorana su počele 1999, kad je imao 14 godina. Bio je zdravo i napredno dete. A onda je počeo naglo da mršavi i gubi apetit. Kad smo ga odveli na pregled, lekari su skoro istog dana ustanovili da ima težak oblik dijabetesa - kazuje Sonja, nekada ugledni glavni računovođa u gradskoj pekari u Nikšiću.

Nikolići veruju, a to su im potvrdili i doktori, da je to bila posledica velikog stresa i šoka, koji je Goran preživeo godinu dana ranije, kad su dvojica siledžija upala u njihov stan da pretuku njegovog oca, pa je tom prilikom upotrebljeno i vatreno oružje. To uverenje temelje i na činjenici da niko u Goranovoj familiji, ni sa očeve, ni sa majčine strane, dokle im pamćenje seže, nije imao problema sa šećerom.

Bilo kako bilo, tek on od tada živi po posebnom režimu ishrane i pod budnom pažnjom profesora dr Božidara Bojovića, najpoznatijeg crnogorskog stručnjaka za dijabetes. Goran je u međuvremenu uspešno završio gimnaziju, a pošto roditelji nisu mogli da ga dalje školuju, počeo je da radi kao taksista. Pre šest godina se oženio sa Majom Samardžić, sa kojom je 2011. dobio sina Alehandra.

SREĆU POMUTILA PODMUKLA BOLEST
- Do decembra 2012. sve je izgledalo kako se samo poželeti može. Našoj sreći nije bilo kraja. Alehandro je dobro napredovao i ništa nije ukazivalo na to da bi mogao da ima problema sa zdravljem. Onda su počele česte prehlade jedna za drugom i još neke komplikacije. Poveli smo ga kod lekara, koji su odmah otkrili da ima povišen šećer u krvi. To je opet bio šok za sve nas. Posebno me je brinulo to što sam tada bila trudna, u šestom mesecu, sa drugim detetom - priča Maja, vedra i uporna mlada žena koja se, uz pomoć svekrve i svekra rve sa nevoljama koje su ih snašle.

I pored tih nedaća, Nikolići se nisu predali, a imali su, kažu, i veliku sreću što su u Dečjoj bolnici u Podgorici sreli dr Miru Samardžić, stručnjaka za dijabetes kod dece. Ona zajedno sa dr Natašom Čurović-Popović i ostalim osobljem čini sve da im olakša muku i produži nadu da će njihovo dete, ipak, odoleti i oteti se podmukloj bolesti koja čoveka prati dok je živ.

- Dr Mira Samardžić nam je kazala da postoji nada za Alehandrovo izlečenje uz pomoć matičnih ćelija. Iako je sve to još u fazi eksperimenata, pošto sam bila pred porođajem, odlučili smo da se od deteta koje nosim, na porođaju izuzmu matične ćelije. One bi u datom trenutku mogle da posluže za transplantaciju starijem sinu. Kako taj postupak košta oko 2.500 evra, mislili smo da nećemo u tome uspeti jer je to za našu skromnu porodicu bila ogromna suma. Srećom, u pomoć nam je priteklo Ministarstvo zdravlja. Ćelije su uzete 30. marta prošle godine, na dan kad je na svet došao Alehandrov brat Viktor. Deponovane su u jednom nemačkom institutu specijalizovanom i opremljenom da bude banka matičnih ćelija. Dobili smo sertifikat da su ćelije u redu. Sad treba sačekati godinu-dve, da Alehandro malo ojača imuni sistem - rekao je Alehandrov otac Goran, narušenog zdravlja od trena kad je saznao da njegov mezimac, tako mali, mora da se suoči sa brojnim izazovima hroničnog oboljenja.
 

Spaja ih ista muka: Goran Nikolić sa sinom Alehandrom

 

CENA OPERACIJE NAJVEĆA BOLJKA
Nikolićima, međutim, posebno zastaje reč u grlu i crne slutnje ih ophrvaju kad iskrsne pitanje kako će da plate operaciju u Nemačkoj kad dođe vreme. Kako da oživotvore za sada jedinu nadu, da se njihovo dete raduje životu, da odrasta i stasava kao i ostali njegovi vršnjaci.

- Nemamo još nikakvih preciznih saznanja koliko bi mogao da košta taj hirurški zahvat, odnosno transplantacija matičnih ćelija, ali je veoma skupa. Raspitujući se, čuli smo da bi mogla da košta oko 60.000, a možda i 200.000 evra, zato što je u eksperimentalnoj fazi. To nas je dotuklo - kaže Goran Nikolić nemoćno i s dubokim bolom širi ruke pred tim za njih nepremostivim bedemom i nedostižnim snom.

Nikolići iovako jedva sastavljaju kraj s krajem i praktično žive od skromne penzije bake Sonje.

Momo, njen suprug i glava porodice je na birou rada i već tri godine obija pragove sudova, da ispravi nepravdu koja mu je pričinjena otpuštanjem s posla. Goran već godinama kao dijabetičar ne može da nađe posao, a i Maja je dobila otkaz u privatnoj firmi čim su saznali da je u drugom stanju.

- Do sada smo Maja i ja imali 120 evra mesečno nekog materijalnog obezbeđenja, ali smo skoro dobili obaveštenje da će nam to biti ukinuto do kraja marta jer smo, kako piše u rešenju, sposobni za rad. Naravno, ne kažu gde to možemo da radimo ili ko bi nas uposlio - veli Goran rezignirano.

On i njegova porodica zanemaruju sve druge brige i probleme pred činjenicom da postoji nada da se njihov Alehandro izleči i otme iz ralja doživotne bolesti. Svesni su, ipak, da je to za njih samo pusti san ako se ne nađu plemeniti ljudi koji mogu i žele da im pomognu i kao pojedinci i u ime institucija, kolektiva i ustanova.