Malo radosti za decu iz Zvečanske
Duga je ulica života. Puna uspona i padova, dobrih i loših stvari, koje se svakodnevno dešavaju i tako ucrtavaju životne puteve po kojima hodamo... Neki mudrac je još davno rekao da biseri nastaju upravo u ranjenim školjkama. Bol koja ih razdire školjke pretvara u dragulje. Tako je isto i sa "zaboravljenom" i napuštenom decom, koja dobar deo najranijeg života provedu u beogradskom Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj 7.
Za njihove rane i nevidljive bisere, biološki roditelji, uglavnom i ne znaju, ali zato o njihovim mukama i radostima sve znaju vaspitači iz ove ustanove, čija je tradicija duža od 130 godina.
Nekad korisnik, a danas lekar
"Kad stisnem zube, istinski želim da zatvorim sve svoje rane, a kad je dotaknem, ona me zaboli. Tada osetim svoju nemoć i želim da je se rešim, ali onda shvatim da je to razlog za korak napred, za novu stranicu života koju moram da izborim. Ta rana će ostati u meni, pa ako i zaraste, jer samo ako je prihvatim, mogu da je pretvorim u izvor života i ljubavi. Samo onaj doktor koji je i sam 'ranjen', može nekoga da izleči", rekao je 30-godišnji Marko, kome je beogradski Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj 7, nekada bio dom i porodica, a danas u njemu volontira kao fizioterapeut. |
O tim malim anđelima, a budućim uspešnim ljudima, misle i neki drugi ljudi, koji ih ne poznaju, ali iskustveno znaju šta ovim klincima treba. Zato su naši ljudi iz rasejanja, brižljivo i sa puno ljubavi prikupili i poslali garderobicu, slatkiše, igračke, školski pribor za ove male hrabre ljude. Reč je o anonimnoj donatorki iz Memingena, kao i Vesni Lotrian Jovanović iz Austrije. A, reporteri "Vesti" su u njihovo ime odneli sve što su im ove žene dobrog srca pripremile.
"Svaka pomoć nam je dobrodošla, igračke, odeća, pribor za mališane, novac, bilo šta, jer su potrebe ove dečice identične za sve uzraste. Zato veliko hvala svim plemenitim ljudima, a posebno 'Vestima', koji nam već decenijama priskaču u pomoć", rekao je generalni direktor Zoran Milačić.
Između razmenjenih reči sa našim novinarima, zajedno sa mališanima koji su se okupili oko njega, razgledao je pristiglu pošiljku.
"Našoj deci treba samo malo ljubavi i pažnje, malo podstreka i oni će hrabro krenuti napred i postati uspešni ljudi", ponosno kaže Zoran.
Otkrio nam je da su svi ti nestašni klinci, zauvek oteli deo njegovog srca. Kako kaže, oni su njegov najveći motiv i razlog za odlazak na posao svakog jutra.
"Njima je važno još da im što bi stari, rekli 'dunemo vetar' u krila i povremeno ih obodrimo da izdrže i istraju u svom naumu i željama za budućnost. Istina, nije svaki put lako, ali kada se udruže ljubav i snaga, sve se može i utoliko nam ova akcija anonimnih donatora još i više znači", zaključio je Milačić.
