Pomoć stigla uporedo sa apelom

Dok smo pisali apel za 42-godišnjeg Aleksandra Milićevića iz Valjeva, obolelog od neuromišićne bolesti myasthenia gravis, skoro uporedo, na adresu beogradskog Dopisništva "Vesti" je stigla jedna kutija leka cellcept od 250 mg. Za to se pobrinuo redovni čitalac "Vesti" i učesnik u mnogobrojnim akcijama Humanitarnog mosta, Ilija Miki Vujović iz Pariza zajedno sa prijateljima: Mirom Vatković, Filipom Zarićem, Stanom Biblijom i Dušanom Cvejinom, upravo na molbu ovog bolesnog mladića.

Zahvalan: Aleksandar Milićević

 

Pored medikamenta, stiglo je i pismo dobročinitelja, iskusnog medicinskog radnika, koji je radni vek okončao u Parizu, a u kome između ostalog piše:

- Ovom prilikom želim posebno da se zahvalim autoprevozniku Fudeks, koji je kao i mnogo puta do sad, prihvatio da pošiljku iz Pariza preveze do srpske prestonice. Isto tako veliku zahvalnost upućujem i pedijatrijskoj sestri Bojani R, koja pošiljke u Beogradu čeka satima po zimi i mrazu, ili velikim vrućinama, da bi je što pre odnela do Dopisništva "Vesti". Hvala svima koji nam pomažu da nekog usrećimo i olakšamo mu tešku bolest. Ovom prilikom, takođe, molim naše ljude u dijaspori, da pomogu Aleksandru u okviru mogućnosti. U međuvremenu, za njega već pripremamo još jednu kutiju cellcepta da ima, pošto vreme brzo prolazi, a njemu je to neophodno kako bi mogao lakše da diše. Poručite mu u naše ime da mu želimo brzo ozdravljenje kao i sretne praznike, koji nam uskoro dolaze."

Dugogodišnji humanista: Ilija Miki Vujović

Lek i tople reči preneli smo istog dana Aleksandru i njegovoj tetki Oliveri Avramović, koja je došla u našu redakciju kako bi preuzela i odnela pomoć dobročinitelja iz Pariza na kućni prag Milićevića.

- Verujte mi da ni sam ne znam kako bih se rečima na pravi način zahvalio tim ljudima. Posebno su me oduševili svojom ažurnošću i brzinom ukazane pomoći. Tako nešto nisam mogao da očekujem ni u snovima. Prijatno sam iznenađen ovim humanim gestom. Stostruko im se vratilo. Neka ih u životu prati uvek dobro zdravlje, jer je ono najvažnije, ali i sreća na svim životnim poljima - kazao je vidno ganut Aleksandar Milićević.

U nastavku razgovora sa ovim nesrećnim čovekom, čija je mladost naglo prekinuta od dana kada su lekari otkrili od čega boluje, tačnije pre punih 25 godina, saznajemo da mu je stigla pomoć i od Milivoja Vasiljevića iz Nemačke.

- Odmah pošto je pročitao priču o mojim nevoljama, kao i moje porodice da dođemo do cellcept koji je kod nas veoma skup i teško dostupan, ovaj divni čovek mi se javio i rekao da mi je poslao na kućnu adresu 100 evra. To je skoro polovina iznosa za još jednu kutiju leka. Iako sam mu se već zahvalio, želim da to učinim i posredstvom "Vesti" i uputim mu iskreno poštovanje i na samoj želji da mi pomogne. To mi znači koliko i podrška koju mi je uputio. Kad je čovek tako dugo bolestan, retko ko ostane uz njega. Prijatelji se rasuju poput niske bisera, koja se pokida i svako krene svojim putem. To je razumljivo, ali eto, tek tada čovek shvati koliko je usamljen. Zato mi i svaki poziv i topla reč prijaju i dođu kao melem na bolnu ranu - rekao je Aleksandar koji od svoje 18. godine, ni dan nije proveo bez lekova.

Zato je ovom nesrećnom čoveku i dalje neophodna vaša pomoć poštovani čitaoci, kako bi Aleksandar uvek imao manju zalihu neophodnog leka, jedinog koji njegovu boljku drži pod kontrolom i omogućava mu da lakše diše.