Radovi napreduju iz dana u dan

Poslednja priča objavljena u Humanitarnom mostu o sestrama Anici i Milici Savić iz Mitrove kod Tutina i njihovog gubitka bake Dese, koja ih je odgajila kad ih je majka napustila, dirnula je u srce Radeta iz Kanade, koji je istog časa poželeo da im pomogne.

I krov postavljen: Milica i Anica Savić sa ocem

 

Zamolivši naše novinare za kontakt adresu i telefon ovih devojaka, dobrotvor Rade je, u dogovoru sa njima, na kućnu adresu poslao dar od 100 evra. Na taj način, priključio se listi mnogobrojnih humanih zemljaka koji pomažu sestrama Savić da ostvare san i dočekaju lepšu budućnost u novom i sigurnom domu, dostojnom ljudi u 21. veku.

- Još ne verujem da stojimo ispred naše kuće, nove i lepe, o kojoj maštamo otkad znamo za sebe. Sve mi se čini da sanjamo. Naša sreća je beskrajna. Hvala svim dobrim ljudima širom sveta, koji su nam to omogućili, kao i čika Radetu. Njegov dar će biti utkan u gradnju ove kuće. Ako se uselimo pre zime, bićemo najsrećnije devojke na svetu - rekla je Anica Savić, pošto je postavljen i poslednji crep na krov kuće, koju grade donacijama čitalaca "Vesti" i dobrotvora iz Novog Pazara, Tutina i drugih mesta u Srbiji.

Moba: Sestre Savić sa komšijama i prijateljima

 

Svoju sreću nije krila ni sestra Milica.

- Teško je poverovati u sve što nam se događa. Do prošle godine, dok nas nije posetio humanitarac Hido Muratović, a potom i reporter "Vesti", živele smo u bedi. Najveća radost bila nam je, a to se retko dešavalo, kad kupimo punu kesu namirnica, kad tati i pokojnoj baki Desi skupimo novac za lekove i kad uspemo da se obučemo i spremimo za školu - ističe Milica Savić i dodaje da se ođednom sve promenilo na bolje.

Istina, sestre Savić, sa bolesnim ocem Markom, još žive u kući koja prokišnjava i lako može da se sruši. Ali, više ne spavaju na daskama, ne gladuju, imaju odeću, obuću i dovoljno da kupe lekove. Završile su srednju školu, pa možda bude i nekog posla. U grad Anica i Milica odlaze pune nade i sigurne da su muka i sirotinja iza njih.

- Sve to omogućili su nam dobri ljudi koje nismo znale i koje, uglavnom, još nismo srele. Neki su nam, čim su pročitali priču o nama, slali novac iz daleke Australije, neki čak iz Amerike i Kanade, stizale su nam i donacije iz Švajcarske, Nemačke, Danske, Švedske... Mnogi su nas zvali samo da nas podrže i ohrabre da se borimo za bolju budućnost. Pomagali su Srbi i Bošnjaci sa kojima oduvek živimo lepo i u slozi. Uključila se i opština, organizovali su se i naši nastavnici i školski drugovi, prijatelji, komšije, kuća je nikla za jedno leto i već sada, iako je gradnja tek na pola puta, Anica i ja možemo da kažemo da više nismo puka sirotinja - naglašava Milica Savić.

Za izgradnju kuće Anica i Milica su sakupili oko 10.000 evra i mnogo građevinskog materijala. Odmah posle ukrovljenja kupile su stolariju, komšije su im uvele struju. Sledi malterisanje, betoniranje podova, nabavka patosa i, što je za njih najznačajnije, a najskuplje, izgradnja i opremanje kupatila.

- Radićemo dok bude novca i materijala i dok nam dobri ljudi pomažu. Nismo sigurni da će pre zime sve biti gotovo i spremno za useljenje, ako i ne bude, nećemo na mnogo teško pasti. Sačekaćemo proleće. Sad smo sigurne da postoje dobri i humani ljudi širom sveta, koji nas razumeju i koji će nam pomoći da sve završimo i da se uselimo u novu kuću - poručuju Anica i Milica uz molbu da svima koji su im pomogli ili još pomažu prenesemo velike pozdrave i zahvalnost i poželimo im dobro zdravlje i sreću u životu.