Olakšane svakodnevne poteškoće
Anonimna donatorka obradovala Vukomira Tomovića darom od 50 evra, kao i brata i sestru Milana i Goricu Acković, u čijem domu samo bolest i nemaština vladaju.
Redovna čitateljka "Vesti" iz Engleske, koja je želela da ostane anonimna, duboko ganuta nesrećom svojih zemljaka u otadžbini, poželela je da pomogne dvema ubogim porodicama. Tako je posredstvom naše Redakcije, uputila donaciju od ukupno 100 evra sa željom da po 50 evra reporteri "Vesti" uruče porodici Vukomira Tomovića iz Novog Pazara, kao i Milanu i Gorici Acković iz Odojevića na Rogozni.
Na taj način, malo olakša i ulepša život Vukomiru i njegovim nepokretnim sinovima Ivanu i Predragu, kao i Milanu Ackoviću koji decenijama sam, daleko od grada u planinskom bespuću, brine o teško bolesnoj sestri Gorici.
- Suma koju šaljem nije velika, ali je od srca. Nadam se da će im bar malo pomoći da savladaju svakodnevne poteškoće sa kojima se suočavaju - pisalo je, između ostalog, u pismu donatorke iz Engleske.
Podsećanja radi, Vukomir Tomović sam brine o sinovima Ivanu (27) i Predragu (37), obolelim od cerebralne paralize, koji su od rođenja nepokretni i doživotno vezani za invalidska kolica. Za njihovu boljku, nažalost, pravi lek još ne postoji.
Uz pomoć čitalaca "Vesti" Tomovići su u novopazarskom naselju Šestovo sagradili skromnu kuću. Nažalost, tragedije su nastavile da se nižu uprkos boljim životnim uslovima. Tako su prošle godine Ivan i Predrag ostali bez majke Zorke, a ove godine napustila ih je i baka Vukosava, Vukomirova majka, koja im je, sve dok sama nije pala na postelju, pomagala da lakše preživljavaju sve što ih je u životu snašlo.
- Mnogo hvala toj dobroj dami iz Engleske. Ona ni ne sluti koliko mi samo njeno razumevanje i podrška znače. Za nas je svaki dinar zlata vredan, a svaka pomoć nam i te kako olakšava život. Bez Zorke i Vukosave mnogo nam je teško. Sve je spalo na mene. Mada su Ivan i Predrag već u zrelim godinama i bolest nije ostavila traga i na njihovu inteligenciju, neko stalno mora biti uz njih, negovati ih, kupati, kuvati, spremati... - priča Vukomir.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Uručivši dar ovom nesrećnom i bolom skrhanom čoveku, reporteri "Vesti" produžili su put da se susretnu i sa Ackovićima, kako bi im uručili dar od 50 evra i usrećili ih u ime njihove dobročiniteljke. Daleko u zabitima Rogozne, gotovo sami u selu žive brat i sestra Milan i Gorica Acković. Kao što smo više puta pisali, Milan se nije ženio i nije, kao njegovi vršnjaci iz ovog pasivnog i siromašnog kraja, otišao "trbuhom za kruhom" u Novi Pazar ili dalje u Srbiju. Ostao je u selu, da posle smrti roditelja brine o teško bolesnoj sestri Gorici. Retki su primeri takve ljubavi brata prema sestri. Iako žive u teškoj sirotinji, Milan i Gorica nemaju gde da odu. Krava hraniteljica koju su imali, nedavno je uginula. Uz pomoć plemenitih zemljaka iz dijaspore kupili su dve koze, imaju i vrt i tako se prehranjuju.
- Dobri ljudi širom sveta su nam mnogo pomogli. Nabavili smo koze i kupili dovoljno brašna za zimu. Novcem, koji nam je poslala donatorka iz Engleske, kupićemo još nešto od namirnica. Koliko nam to znači, teško je rečima opisati. Od srca joj hvala što je mislila na nas. Zime su ovde duge, a put je često zavejan i neprohodan, pa zalihe hrane i lekova uvek dobro dođu - ističe Milan i naglašava da nema te sile koja bi ga odvojila od njegove Gorice.
Borba za goli opstanak
Da nije bilo donacija čitalaca "Vesti", kako Vukomir kaže, ne zna kako bi njegova porodica opstala bez ikakvih prihoda i mogućnosti da on bilo šta radi i zaradi.
sunarodnicima. Bez njihove pomoći sada bi verovatno još živeli u Pasijem Potoku na Rogozni i bilo bi nam mnogo teže. Ovako Ivan i Predrag imaju tople sobe i mogućnost da često odu u obližnju Novopazarsku banju, kao što je to slučaj sa Ivanom, koji je kao što vidite, sada tamo. Još nismo odlučili kako ćemo utrošiti donaciju. Nešto će otići za struju, nešto za brašno, nešto za lekove... - ističe Vukomir.
Nemerljiva bratska ljubav
- Nije Gorica kriva što je Bog hteo da se rodi sa anomalijom. Ne mogu zbog toga da dozvolim da pati. Nisam hteo da je šaljem u domove, bez obzira što smo daleko u bespuću i sirotinji. Kad bi se razdvojili, čini mi se, brzo bi završili i ja i ona - naglašava Milan. |
