Pomozimo Dušanu da ostvari snove

Nekadašnji štićenik Humanitarnog mosta, kome su pre pet godina plemeniti čitaoci "Vesti" pomogli da dođe do natkolene proteze, koju je sa 13 godina izgubio u saobraćajnoj nesreći, obezbedivši 6.000 evra, Dušan Sretović iz Beograda, u međuvremenu, nije sedeo skrštenih ruku.

Muzika njegov životni pokretač: Dušan Sretović

Njegova neizmerna životna radost, uprkos hendikepu sa kojim se suočio, postala je muzika kojoj se posvetio dušom i telom. Povod da ponovo pišemo o ovom mladom invalidu je istovremeno lep, ali i neprijatan za porodicu Sretović, koja se ponovo našla u problemu. Doduše, nešto drugačije prirode.

- Pre svega želim još jednom da se zahvalim svim humanim ljudima iz dijaspore koji su nam slali pomoć kako bismo sinu obezbedili ortopedsko pomagalo i to u trenucima kada nam je bilo najteže. Istina, mnogo toga se za ovih pet godina dogodilo, i nažalost, umesto da se sada pohvalim Dušanovim uspesima, kojih je zaista mnogo, primorana sam da se ponovo obratim za pomoć. Reč je o tome da je naš Dušan dobio poziv da studira na Bečkom konzervatorijumu, a mi to sami, ne možemo da mu omogućimo. Jednostavno, nemamo sredstava. Moj sin je tokom svog muzičkog školovanja učestvovao na brojnim takmičenjima, koncertima i dobitnik je mnogih prestižnih nagrada. Njegov izvanredan talenat prepoznao je i jedan od značajnijih profesora konzervatorijuma. Pozvali su ga da dođe na studije, ali njihov zakon je takav da oni Dušanu ne mogu dati stipendiju. Otuda i nevolje za nas - počela je priču Vesna Bjelanović-Sretović, dodavši:

Dušan pre pet godina

- Iskreno govoreći, mnogo bi nam značilo kada bi neko od naših dobrih ljudi, koji žive u Beču, bar primio Dušana kod sebe tokom studija. Da ne govorim o tome da bi time Dušanovi višegodišnji snovi, sav trud, volja i neprekidan rad dobili smisao, ali i ohrabrenje da nastavi sa radom još više. Samo tako bi jednog dana mogao da postane pijanista za čije će se ime nadaleko i sa poštovanjem čuti. Na neki način, tako bi se jednim delom odužio svojim dobročiniteljima. Invalid u Srbiji je skup sport, a mi smo tranziciona porodica, dakle sa niskim penzijama, pa nemamo nikakvih uslova da ga školujemo u inostranstvu. Zato se iskreno nadamo da će se neko od naši dobrih ljudi zauzeti za Dušana. Bila bi šteta da sve propadne...