Iznenađenje za tešku sirotinju
Želju anonimne donatorke iz Vizbadena da novčanim darom od 100 evra i poklon-paketom, pomogne ćerki tragično preminule Milunke Kostić, iz sela Smiljević, o kojoj su "Vesti" pre nekog vremena pisale, naši reporteri potrudili su se da ispune u potpunosti. Tako su nedavno posetili Biljanu Kostić (27) iz sela Trstena kod Vranja, kako bi joj uručili pristigle poklone dobročiniteljke iz Nemačke.
Do njihovog sela, udaljenog oko 40 kilometra od Vranja, i Zeljanskog zaseoka, koji je na obroncima obližnjih planina, tik uz administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom, putovali smo podosta s obzirom na loše stanje puta i terena. Ovu mladu majku sa suprugom Goranom (38) i tri ćerkice: Milenom (6), Majom (4) i Milicom (1), zatekli smo kod kuće. Bila je vidno iznenađena videvši nas na pragu njihovog trošnog doma.
- Hvala toj dobroj ženi. Ne znamo šta da kažemo. Za nas je ovo kao da smo izvukli nešto na lutriji. Svaki dinar nam je dobrodošao za dečicu. Dolazi zima, pa im je potrebna toplija garderoba. Nešto ću sama da im ispletem, poput džempera, a nešto moramo i da kupimo na pijaci u centralnom selu Vlase. A, paket! Majko mila, pa mi ovoliko slatkiša i đakonija u životu nismo videli, niti probali. Deca će se mesecima gostiti. Igračke, vitamini, crvena jakna, žitarice, lopta, pribor za jelo... Ovo je previše, ostali smo bez reči - priča u neverici Biljana, ćerka Milunke Kostić, sahranjene sa zakašnjenjem, jer njena porodica, ekstremno siromašna, nije imala sredstva za pogreb, a gotovo svi ukućani su psihički bolesnici.
Ova boljka nije zaobišla ni Biljanu, ali uprkos smetnji i depresiji ona je svesna da mora da othrani svoju dečicu i sačuva ih od zla, jer ljutu sirotinju nesreća začas ophrli. Kuća u kojoj žive je prastara, možda čak i 100 godina. Biljana i Goran su je pričvrstili čime su stigli i nadaju se da neće pasti, pošto nemaju od čega da je obnove. Nisu venčani, ali deca nose Goranovo prezime.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
- Kad smo se uzeli bili smo puka sirotinja, ko da ide po Vranju i sređuje dokumenta kada nismo imali ni za autobusku kartu. Sada nam nije stalo do toga, jer živimo bez trzavica i nevenčani - kaže Biljana, koja u siromaštvu, ali ponosito i trudi se da sopstvenim radom obezbeđuje sredstva za život.
Ona ističe da im je osim anonimne donatorke iz Nemačke, jedini u životu pomogao general Milosav Simović, dok je bio na službi u Vranju.
- Pošto smo blizu administrativne granice i zgrade gde su naši vojnici, valjda mu je neko dojavio kako živimo. U stvari, saznao je da nam nikad ne pretekne da kupimo televizor, kako bi deca imala zanimaciju. General nam je kupio i uručio televizor, na čemu smo mu mnogo zahvalni. Dobar je to čovek. Još jednom se zahvaljujemo donatorki koja nas je sada toliko obradovala. Neka je dragi Bog sa njom, a anđeli bdiju nad njenim najdražim i čuvaju ih od svih zala, a pre svega, od bolesti - poručuje na rastanku Biljana, zagledajući dobijeni novac i okrećući glavom kao da još ne veruje da su ga dobili na poklon.
Srećni uprkos nemaštini- Deca nemaju društvo, pošto su jedina u nekada brojnom selu. Bilo je oko 500 stanovnika, sada 40-ak i to starijih. Škola trenutno ne radi, tek će od sledeće godine, kada Milena pođe u 1. razred osnovne škole. Imamo nešto ovaca, one nas hrane. Nismo zahtevni, bitno je da ima mleka i sira, da posadimo krompir, pasulj, kupus, papriku. Imamo nešto kokošaka i jednu svinju. Za sada ne gladujemo. Živimo krajnje skromno, ali smo srećni. Deca nasleđuju odeću jedna od druge. A suprug i ja ono što kupimo godinama ne menjamo. Najteže je što sam bolesna. Kako-kad me uhvati. Nekad me glava boli, hoće da pukne, a nekad sam dobro - kazuje Biljana. |
