Oduševljenju nema kraja

Reporteri "Vesti" Jovićima uručili 150 AUD Marijane iz Sidneja za otplatu duga za struju i veliku kutiju prepunu darova Nadežde Radović iz Vizbadena.

OBRADOVANI DAROVIMA: Porodica JoDvić

 

Iz Vranja do Uševca dolazimo lokalnim planinskim putem koji je asfaltiran, ali prepun rupa, gotovo neupotrebljiv za saobraćaj. Iznad Drenovačkih livada, kada se penjemo na planinu Goč nailazimo na rupu koju pukom srećom zaobilazimo. Nastavljamo sa još više opreza, lagano preko krivina, pazeći da ne pukne felna ili kardan i ostanemo na putu. Iako je ovo selo od Vranja udaljeno oko 15 kilometara, putujemo čitavih 45 minuta.

Razlog ovog pomalo mukotrpnog putovanja reportera "Vesti" bila je je novopristigla pomoć za sedmočlanu porodicu Jović. Reč je o daru od 150 dolara koji im je uputila Marijana iz Sidneja da plate deo duga za struju, kao i paket dobročiniteljke Nadežde Radović iz Vizbadena sa lepim željama da budu srećni, veseli i da uvek veruju u bolje sutra, o čemu smo već pisali.

Stižemo u centar sela, gde nas već čekaju Miodrag sa bebom Sanjom u naručju, njegova najmlađa ćerka Aleksandra, a potom nas sustižu Jagoda i Sara. Jedino je Suzana morala ujutru u nadnicu, na okopavanje njiva u selima koja su dva sata pešice udaljena od njihove kuće u planini i to u jednom pravcu. Miodrag odlazi po građevinska kolica kako bi oterao paket do kuće, jer je prilično težak. Otvaramo ga pred njima, usled čega dolazi do uzvika oduševljenja. Ko zna, mnogo toga što je bilo brižno spakovano u kutiji mladi Jovići su videli prvi put, poput najboljih čokolada, bombona, čokoladnog praha za mleko, igračke za bebu, pribor za školu Aleksandri i Sari. Sve je prelepo. Deca zaobilaze paket, ne znaju šta prvo da dotaknu, uzmu u ruke. Žele da se slikaju sa darovima, a beba Sanja, koja već gura sedmi mesec, smeje se, raduje plišanom medi i želi da ga poljubi.

- Jaoj, je l' su ovo čokolade, one prave - viče devetogodišnja Sara. Potvrđujemo joj, pa nastaju opšte veselje i radost. Sara uzima pribor za školu, bojice, oduševljena je. Roditelji to nikada nisu mogli da joj kupe, a treba i otići čak do Vranja za tako nešto.

Beba Sanja Jović sa dedom Miodragom

- Kako ćemo sada lepo da crtamo, pa da obojimo. Ja bih naslikala naše koze, a ti Aleksandra? - pita je mala Sara.

Aleksandra bi reku Veternicu, koja prolazi pored njihove kuće. Miodrag i Stanislavka su presrećni.

- Uh, što nam je puno srce kada su deca zadovoljna. Probaće sav ovaj slatkiš i to najbolji na svetu. A naša Sanja, zahvaljujući svojoj donatorki iz daleke Australije koja joj svakog meseca šalje novac za specijalno mleko humana, kao što vidite, napreduje i raste kao iz vode. Ona je naša dika. Vraća nas u život, pored svih muka i pošasti koje su nas zadesile. Prava je lepotica i mezimica u našoj kući. Hvala do neba ovim humanim ženama iz belog sveta, mnogo su nas usrećile - kaže sa ponosom Stanislavka Jović.
 

Odmah pošto je paket otvoren, sa njenim suprugom Miodragom odlazimo u seosku poštu kako bi platio deo duga za struju koju trenutno duguje, kao i deo
odranije, zbog kojeg im prete isključenjem sa mreže. Samim tim, ispunio je želju donatorke Marijane novcem koji mu je poslala.

- Želim još jednom da se od srca zahvalim toj dobroj ženi iz Australije koja je poželela da nam olakša teško breme, kao i donatorki iz Nemačke koja je toliko obradovala moju decu. Istina, nama je otplaćivanje ovog dugovanja na poslednjem mestu. Razlog tome je, između ostalih, i naše negodovanje. Država ništa ne čini za nas, a hoće da redovno izmirujemo račune. U današnje vreme kada posla nema ni za lek to je skoro nemoguće - rekao je Miodrag, koga smo po uspešno obavljenom zadatku ispratili do puta za  Uševce.