Bebi mleko i pelene, odraslima namirnice
Glavna tema ovih dana su svakako neizdržive vrućine, koje su zahvatile sve delove Srbije. Uprkos tome, reporteri "Vesti" nalaze načina da u ime svojih čitalaca obraduju unesrećene zemljake.
Tako su nedavno, siromašnoj porodici Jović iz planinskog sela Uševce, uručili pristiglu donaciju posredstvom Redakcije "Vesti" iz Sidneja od 200 dolara i ispunili želju Ljiljane iz Australije da se i ovog, kao i prošlog meseca, kupi adaptirano mleko za najmlađeg člana porodice, šestomesečnu Sanju.
Jovići su presrećni što je njihova mezimica Sanja dobila svog anđela čuvara u vidu dobročiniteljke iz daleke Australije. Zahvaljujući njenoj brizi, ova vesela beba, koja je do pre dva meseca pila kozje mleko neadekvatno za njen uzrast, počela je da se popravlja u težini i više nije bolešljiva.
Na poslednjoj lekarskoj kontroli ocenjena je kao dobro uhranjena beba, koja se pravilno razvija. Kupivši tako od Ljiljanine donacije sedam kutija adaptiranog mleka "Humana 2" za narednih mesec dana, reporteri "Vesti" su ostatak novca upotrebili za kupovinu ostalih potrepština za Sanju, a po želji Jovića. Sve to su im odneli na kućni prag.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
- Pošto je nama veći problem da se spustimo do grada i snađemo, zamolili smo vašeg reportera da kupi Sanji sve što joj je potrebno, poput "pampers" pelena i hrane. Sada smo dobili tri paketa po 70 komada, što je dovoljno za više od mesec dana, pa nećemo morati da se ustežemo i što više ih štedimo. Stigla su i dva džaka brašna, ukupno 50 kilograma, biće hleba u izobilju, pošto nam je to osnovna hrana. Duša nam je htela nešto od konzervi, pa nam je reporter "Vesti" kupio i doneo 10 kutija pašteta i 10 kutija ćurećeg mesa od 400 grama. Biće dobrog ručka, pasulja ili krompira i malo ćuretine, uh, uh... Deca se već sad oblizuju kao mačići, a najviše se raduju kofici sa eurokremom. To je za njih kao dobitak na lutriji. Ne znam ni sama kako ćemo ikada moći da se zahvalimo toj dobroj ženi na svemu što čini za našu unuku i nas. Bog je blagoslovio i svako dobro dao - sasipa Stanislavka Jović, majka ćerki Jagode, Suzane i Aleksandre i baka unukama Sari i Sanji.
Brašno smo preneli uz pomoć komšija, a do Uševca smo nekako došli razrovanim putem punim rupa. Spustili smo se u reku Veternicu, nekako je prešli, da bismo stigli bliže kući Jovića. Miodraga nije bilo kod kuće, jer su ga zvali da kosi u susednom selu. Dobiće 500 dinara, a to za njih mnogo znači. Ni Suzane, majke bebe Sanje, nije bilo kod kuće, pošto je i ona morala u nadnicu, da okopava krompir, daleko od kuće, na dva sata hoda u zaseoku Crna Bara u selu Dobrejance.
- Takav je danas raspored u kući. Miodrag i Suzana su fizički najzdraviji i prvo oni idu u nadnicu. Kada se mora idem i ja, ako ima posla. Uglavnom, pratim Suzanu, jer je malo lakoverna, pa mogu da je, kao prošli put, prevare i da kroz devet meseci donese na svet bebu, a da se "kao" ne zna ko je otac. Jagoda, koja je pomalo bolešljiva i slaba na nogama, ali pametna i brižna majka, već je očuvala svoju osmogodišnju Saru, odličnu učenicu drugog razreda, pa sada najviše brine o bebi. Ona se od nje ne odvaja, a kada dođe Suzana, onda ona preuzme brigu o svojoj bebi. Milo joj, njeno je dete. Nažalost, moram da ih pazim. Prvo Jagodu prevariše, pa Suzanu. Onako nevoljne, sram ih bilo, ali ovde je planina i zakoni su vučji. Pored njih brinem i o najmlađoj ćerki Aleksandri, napunila je 11 godina. Gotova devojka, kako se ovde kaže. Odjednom, može da je neko namami parama ili nečim drugim, ne daj bože. A ovde sirotinju gledaju samo da prevare, ništa drugo - jada se Stanislavka, dodavši:
- Mučimo se da se prehranimo, radimo po nadnicama. Doskoro smo primali socijalnu pomoć, pa smo je izgubili. Zvali su nas sada ponovo, treba da popunimo neke papire, šta ti ja znam. Imali smo sve to, što su nam uopšte ukidali tu pomoć, ne znam. Loše se snalazimo u tome. Mi olovku ne umemo da držimo, već kopač i motiku...
Istina, ako Jovići ponovo dobiju socijalnu pomoć, biće im lakše. Imaće bar za brašno i ono najosnovnije za hranu. Odlazimo od ove uboge sirotinje, koja nikako da izađe iz životnih problema. Mala Aleksandra traži polovne knjige za šesti razred osnovne. Peti je položila sa dobrim uspehom. Obećavamo da ćemo se raspitati kod nekoga da joj pozajmi komplet za predstojeću godinu, kako bi taj problem što bezbolnije rešila.
Jedan problem reše, drugi se pojavi- Moramo da idemo u Vranje ponovo da vidimo za tu pomoć. Ona nam je potrebna, ali sirotinji teško da se može pomoći. Niko ne radi za stalno, a ni posla nema previše. Kad umesim i ispečem hleb, deca hoće da izgore da ga što pre pojedu, a sada stiglo rešenje od Distribucije Vranje i države Srbije da dugujemo za struju i da će da nam je iseku. Neće više da trpe one koji ne plaćaju. Nismo imali čime da platimo, dolazili su i isekli struju, ali džabe. Evo, komšija mi čita da dugujemo 113.000 dinara, da moramo da sklopimo neki ugovor i to otplatimo u 36 rata. Ne znam odakle da to plaćamo 36 meseci, plus 1.000 dinara koliko, valjda, trošimo. Kažem Miodragu, daj da sklopimo ugovor da nas sve streljaju, ovo li je život? On govori - snaći ćemo se, moramo zbog dece. Kako da se snađemo, pitam. Samo slegne ramenima, ne sekira se mnogo, zato se fizički drži i jak je. Živećemo bez struje u mraku, sirotinja i deca Srbiji nisu potrebni, izgleda samo lopovi i smutljivci - konstatuje Stanislavka, navikla na težak život.
Uskoro uručenje paketa iz NemačkeNedavno pristigao poklon-paket dobročiniteljke Nadežde Radović iz Nemačke za porodicu Jović, o čemu smo već pisali, reporteri "Vesti" će uručiti ovoj porodici narednih dana. Razlog za to je činjenica da zbog velike količine namirnica za bebu Sanju i lošeg puta do kuće Jovića, poveći paket nisu mogli da ponesu. A koliko će njegova sadržina obradovati ovu siromašnu porodicu, kao i do sada, verno će zabeležiti slikom i rečju, o čemu će njihova dobročiniteljka moći da pročita u nekom od narednih izdanja našeg lista i bar na taj način podeli radost sa svojim štićenicima. |
