Dobrim ljudima malo, sirotinji tako mnogo

Prošlo je nekoliko meseci od naše reportaže o teško bolesnoj (retardiranoj) Gorici (45) i njenom bratu Milanu (60) Ackoviću iz Odojevića na Rogozni koji u planinskom bespuću žive sami, bez igde ičega, i maštaju da kupe kravu koja bi ih hranila.

Porodica Baltić sa frižiderom

 

Pisali smo o bratskoj ljubavi prema bolesnoj sestri i Milanovoj odluci da, posle smrti roditelja, ostane na Rogozni, gde nije imao šanse da se oženi i bilo šta radi i zaradi, i ceo svoj život posveti Gorici koju ni na minut ne sme da ostavi samu. Mnogi su zvali i interesovali se za Goricu i Milana, a jedinu pomoć odneo im je u aprilu ove godine poznati novopazarski humanitarac i saradnik "Vesti" Hido Muratović.
 

Ali, pre nekoliko dana, kad smo pomislili da su Ackovići već zaboravljeni i da će kravu morati još dugo da čekaju, "Vestima" se javila anonimna čitateljka iz Pariza koja je, uz želju da im život bude bar malo bolji i poruku da se ne predaju, Gorici i Milanu poslala 200 evra. Ova donatorka sa majkom četiri i po decenije živi u pariskom predgrađu Aržentej i uskoro namerava da se vrati u Srbiju.

Uručen prilog: Gorica i Milan Acković

Za razliku od naše poslednje posete, Gorica i Milan sada, bar za promil žive bolje: nemaju kravu, nemaju ni novca da je kupe, ali su uspeli da, uz pomoć komšija i rođaka, nabave kozu i pet kokošaka, pa bar u mleku i jajima ne oskudevaju. Televizor, frižider, električni šporet i pristojan ležaj za njih su još daleki san.

"Hvala puno toj dobroj ženi iz dalekog Pariza, veliko je za nas 200 evra, u ovoj nedođiji ne bismo mogli da ih zaradimo ni za godinu dana.

Čuvaćemo ih da nabavimo namirnice za zimu, tada smo danima, a nekada i mesecima, odsečeni od sveta, i struje često nestane, pa nam valja u rezervi imati brašna, ulja, gasa, baterija, lekova....

Najela se bostana Punog srca i stomaka: Hankija Ramović Punih 25 godina u selu Svračići kod Tutina, bez prihoda i mogućnosti da nešto sama zaradi, u straćari živi ostarela i teško bolesna Hankija Ramović, prinuđena da štedi na svakom zalogaju i da u svemu oskudeva.   "Mnogo puta gledala sam bostan i razmišljala: kako bi bilo lepo da ga probam, ali nikada nisam imala para da ga kupim, tek nedavno Muratović mi je doneo namirnica za 5.000 dinara i još 50 evra koje mi je iz Duizburga poslao zemljak Enes Čolaković, koje čuvam za 'ne daj bože'. Konačno sam mogla da se do mile volje najedem bostana...", kaže ova starica.

"Ako pristigne još kakva pomoć, kupićemo i kravu", ističe Milan Acković i naglašava da tek sada shvata da i o njemu i njegovoj sestri neko ipak brine.