Pomoć dobrotvora i za žive i za mrtve
Na adresu Vukomira Tomovića, siromaška i mučenika iz novopazarskog naselja Šestovo, koji tri i po decenije brine o nepokretnim sinovima Predragu (37) i Ivanu (27), stigle su još dve vredne donacije: stalna čitateljka "Vesti" i poznati humanista iz Sidneja Rajka Tarlać i njen prijatelj Peđa Bojanić poslali su Vukomiru 200 australijskih dolara, svako po 100 AUD, a Radmila Šekerić iz Esena u Nemačkoj 200 evra.
U muci i besparici koja ga decenijama prati, a posebno nakon što mu je prošle godine iznenada preminula supruga Zorka, a pre dva meseca i majka Vukosava, donacije iz Sidneja i Esena Vukomiru zlata vrede, jer će mu omogućiti da, kako kaže, preživi još neko vreme, obezbedi sinovima negu i lečenje, nabavi nešto hrane i odvoji koji evro za spomenik koji planira da podigne supruzi i majci.
- Nevolje nas prate od Predragovog, a potom i od Ivanovog rođenja. Da li zbog nekog "dalekog" gena ili neke bolesti, obojica nikada nisu prohodala, od malih nogu su nepokretni. Dok smo živeli u Pasijem Potoku, u vrletima Rogozne, zimi smo, Zorka i ja, na leđima nosili sinove lekaru do 30 kilometara udaljenog Novog Pazara i vraćali se nazad. Sada kada imamo kuću u predgrađu Novog Pazara, kad smo, da je bilo sreće, mogli bolje da brinemo o Predragu i Ivanu, karcinom nam najpre odnese Zorku, a potom i Vukosavu. Sad sam im ja sve: otac, majka i baka. Ako se meni, ne daj bože, nešto desi, ko će čašu vode da im pruži - pita se Vukomir i dodaje:
- Ne znam šta bi sa nama bilo da nam čitaoci "Vesti" godinama ne pomažu. Najpre su nam dobri ljudi širom sveta pomogli da u Novom Pazaru sagradimo kuću, da siđemo iz bespuća i da Predrag i Ivan budu bliže Specijalnoj bolnici za lečenje obolelih od mišićne distrofije u Novopazarskoj Banji, potom su nam stizale donacije za šporet, veš-mašinu, kaučeve... Nedavno sam, upravo prilozima čitalaca "Vesti", sahranio majku Vukosavu, i dao polugodišnji pomen supruzi Zorki. Hvala svim tim velikim i dobrim ljudima, hvala Rajki Tarlać koja nam je već nekoliko puta slala pomoć, hvala Peđi, hvala Radmili iz Esena, njenim prijateljima i svima koji nam pomažu. Odužiti im se ne možemo, jer Predrag i Ivan, osim ako se ne desi neko čudo, neće stati na noge, a i ja sam oboleo i ne znam još koliko dugo ću biti uz njih - naglašava Vukomir.
Porodici Tomović svojevremeno je pomogao i bivši gradonačelnik Novog Pazara, a sada ministar Sulejman Ugljanin, koji im je dodelio dva ara placa. Povremeno, Predrag i Ivan, o trošku države, po desetak dana provedu u Specijalnoj bolnici u Novopazarskoj Banji, gde uz pomoć lekara i lekovite vode bar nakratko olakšaju muke. Vukomir se nada da će država za njih imati više razumevanja i da će, sada kad više nemaju ni majku, ni baku koje bi ih pazile, oni češće boraviti u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
Zahvalna i Katarina
Nisu Predrag i Ivan jedina Vukomirova muka. I unuka Katarina, šestogodišnja ćerka njegovog trećeg (zdravog) sina Zorana i snaje Marine, takođe je od rođenja - nepokretna. Njeni roditelji, a i deda Vukomir čine sve da je podignu na noge, obilaze lekare, odvajaju od usta... Deo od donacija koje je dobio Vukomir će odvojiti za Katarinino lečenje: "Još je dete, možda će medicina bar njoj pomoći. Možda će nas, posle toliko nesreća i muka, svevišnji jednom pogledati", govori kroz suze Vukomir.
Vi ste moja vera u sutra
|
