Obećanje zlata vredno
Obećanje da će svakog meseca slati 150 dolara u narednih godinu dana, samohranoj majci Slađani Stanković i njenom sedmogodišnjem sinu Kristijanu iz Leskovca, porodica Đukić iz Melburna, ispunjava u potpunosti. Tako je i ovog meseca posredstvom Redakcije "Vesti" iz Sidneja stigao novčani prilog u ovom iznosu, koji je prosleđen majci i sinu na kućnu adresu.
- Koliko nam samo ovaj novac znači, teško je rečima opisati. Iako smo sa Teom, Aleksandrom i Vukom u kontaktu putem elektronske pošte i već smo im se zahvalili, osećam dužnost da to učinim i posredstvom "Vesti". Želim da im uputim svoje iskreno poštovanje i divljenje za sve ovo što čine za nas.
- Zahvaljujući ovoj divnoj mladoj porodici, Kristijan i ja ne moramo da brinemo da li ćemo imati dovoljno za ono najosnovnije. Zato je za nas ova pomoć zlata vredna. Kao što znate, prava na socijalnu pomoć nemam, kao ni zaposlenje, zbog čega smo Kristijan i ja često bili više gladni nego siti. To više nije slučaj samo zato što su nam ovi dobri ljudi prikočili u pomoć, na čemu ćemo im biti zahvalni dokle god budemo disali. Ostaće nam zauvek u srcu, duši i mislima - rekla je Slađana Stanković, izbeglica sa Kosova, dodavši:
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
- Verujte, Đukiće doživljavamo kao rod rođeni, jer sam ja, kao što znate, ostala bez porodice kada su mi Albanci na Kosovu 1999. ubili roditelje i stariju sestru, a mene primorali da napustim svoje ognjište. Samim tim, nemam na koga da se oslonim kada se nađem u nevolji ili problemu egzistencijalne priode. Isto tako, nemam ni sa kim da podelim svoje strahove, nadanja, snove...
- Posebno što u Leskovcu još nisam dobro upoznala ljude i stvorila čvrsta prijateljstva. Oni su pokazali da su uz nas, što znači koliko i novčana podrška, koju nam redovno i svakog meseca šalju od aprila. Znam da Kristijan i ja ne možemo večito živeti od tuđe pomoći. Zato ću nastaviti da tražim posao i pokušati bar nešto usput da zaradim honorarno, kako bi sinu obezbedila normalne uslove za srećno odrastanje.