Nemaština, bolest, starost i nemoć u srce pogađaju
Redovno čitajući priče o ljudima koje je zla sudbina zadesila, ispisane na Humanitarnom mostu, anonimni donatori iz Danske poželeli su da bar nekima od njih upute pomoć kako bi im bar malo ublažili teške životne nedaće. Zato su ovi ljudi dobrog srca, posredstvom Redakcije "Vesti" u Bad Filbelu, poslali donaciju od 500 evra, odlučivši da je podele na jednake delove od po 100 evra za petoro nevoljnika.
Među njima su: sedmomesečni Nikola Dunović iz Prijedora, sedmočlana porodica Jović iz Uševca kod Vranja, majka i ćerka Stoja i Milica Buvač iz Omarske, samohrana majka Slađana Stanković iz Leskovca i 77-godišnja starica Ljeposava Gvozden iz Donjeg Volara. Nije nam poznato zašto su dobrotvori iz Danske odlučili da pomognu upravo ove ljude, ali možemo da pretpostavimo šta ih je u srce dirnulo.
Maleni Nikola Dunović nikada neće osetiti topli majčinski zagrljaj jer je njegova majka Jelena Trikić žrtvovala svoj život da bi ga rodila. Uprkos teškoj bolesti odbijala je da uzima citostatike kako bi ostala u drugom stanju i na taj način ostvarila najveću želju, da u naručju drži svoju bebu. Nikola je, iako rođen pre vremena, veseo i zdrav dečak. Odgajaju ga tetka i baka, zajedno sa ocem Goranom. Svi skupa, svim silama se trude da mu ogromnom ljubavlju i pažnjom koliko-toliko ublaže gubitak voljenog bića koje ga je donelo na ovaj svet.
Sudbina siromašne sedmočlane porodice Jović nije ni po čemu slična sa usudom Dunovića, ali činjenica da je njihov najmlađi član, četvoromesečna Sanja, danima pila samo zaslađenu vodu, jer novca za mleko nisu imali, ne može ostaviti čoveka ravnodušnim. Glava porodice, Miodrag Jović, zajedno sa suprugom Stanislavkom, ćerkom Jagodom, Suzanom i Aleksandrom, kao i unukama Sarom i Sanjom, svakoga dana bije bitke za koru hleba.
U sličnoj situaciji našla se i 34-godišnja Slađana Stanković još od onog dana kada su joj Albanci na Kosovu 1999. ubili roditelje i stariju sestru, a nju primorali da napusti svoje ognjište i spas traži gde god joj se pruži mogućnost. Posle nekoliko godina lutanja, razočaranja u Kristijanovog oca, koji je ostavio još dok je bila trudna i borbe za goli opstanak, ova nesrećna žena sada živi u Leskovcu, gde je od centra za socijalni rad dobila svoj krov nad glavom.
Nastavak uručenjaReporteri "Vesti", ostale priloge će uskoro uručiti na kućne adrese svima onima kojima su namenjeni. A kako su protekla uručenja i šta će štićenici svojim dobrotvorima iz Danske poručiti u znak zahvalnosti, ovi plemeniti ljudi moći će da pročitaju u nekom od narednih izdanja našeg lista. |
Naši novinari obavestili su Slađanu Stanković o prispeću ovog dara, koji ju je veoma obradovalo.
- Toliko ste me usrećili da rečima ne mogu opisati. Samo onaj ko bi mogao da uđe u moje misli ili dušu, mogao bi to da shvati na pravi način. Hvala tim dobrim ljudima do neba. Da nije ovako humanih zemljaka i njihove pomoći, ne znam šta bi sada bilo sa nama.
Jedno sigurno znam, a to je da bismo gladovali, jer posao već dugo vremena ne mogu da pronađem, uprkos svom trudu i zalaganju. To me boli i peče, jer kome god da se obratim da mi da bilo kakav posao kako bih zaradila za ono najosnovnije svom detetu i sebi, svi samo odmahuju glavom. Ipak, ne gubim nadu.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
- Tražiću ga i dalje, jer se ne može živeti večito od tuđe pomoći i dobre volje. Od ovog novca kupiću nešto više brašna, ulja, šećera i namirnica na koje ću u svakom trenutku moći da računam. Kristijan će sada biti na raspustu, pošto je završio prvi razred, pa neću morati da razmišljam ni o tome da li ću imati da mu dam džeparac za užinu, što nam je opet jedan vid uštede. Naravno, jedan deo ću prištedeti i za "crne dane", zlu ne trebalo - rekla je reporterima "Vesti" majka Slađana.
Za razliku od već navedenih štićenika, Stoja Buvač iz Omarske ima 64 godine, bolesna je, nepokretna i vezana za kolica, a živi sa 41-godišnjim sinom Rankom i 36-godišnjom ćerkom Milicom. Niko od njih ne radi, a svi žive od 80 maraka socijalne pomoć.
Kad se pre pet godina razbolela, Stoju je muž napustio. Sin nikada nije imao stalan posao, a kćerka ne može da ostavi majku već mora da je neguje. Ranko nadniči u komšiluku i selu, ali slabo mu ko plati, jer ljudi na ovoj oskudici nemaju novca.
Kćerka Milica se takođe razbolela gledajući i služeći bolesnu majku. Ima visok pritisak zbog kojeg ne može bez lekova, pa ima problema sa štitnom žlezdom.
Istina, baka Ljeposava Gvozden nije bolesna, ali je stara i nema nikog svog. Od Centra za socijalni rad tek u nekoliko meseci dobije 39 maraka socijalne pomoći i to je sve.
Nema ko da joj u kuću svrati i popriča sa njom, a starost i čamotinja same po sebi golema su muka. Od novca koji dobije od čitalaca "Vesti" kupi hranu i kućne potrepštine, što joj mnogo znači.
Redovna pomoć iz MelburnaIstog dana kad je Slađani Stanković i njenom sinu prosleđena donacija od 100 evra anonimnih donatora iz Danske, posredstvom Redakcije "Vesti" stigla je i redovna mesečna pomoć familije Đukić iz Melburna od 150 dolara, koji su izrazili želju da joj na taj način pomažu u narednih godinu dana.
|