Leče bolesne, hrane gladne i raduju mališane

Potresne priče o životnim nesrećama ljudi u otadžbini, objavljenim u "Vestima", ne mogu da ostave ravnodušnim njihove zemljake u rasejanju. Da je ova tvrdnja istinita, naši čitaoci se u to mogu uveriti svakodnevno prelistavajući naš list i Humanitarni most. Odlučivši tako da pomognu nekoliko porodica, koje je zli usud bacio na kolena, bračni par Vera i Živojin Filipović iz Toronta organizovali su humanitarno veče, pod nazivom Srpsko veselo veče.

Sanjaju novi dom: Porodica Dunjić

 

Od donacija prikupljenih te večeri, ukupne vrednosti 4.300 kanadskih dolara, poželeli su da obraduju četvoro štićenika Humanitarnog mosta, kao i troje nevoljnika za koje su saznali posredstvom drugih srpskih medija. Na listi onih kojima su namenili novčanu pomoć našao se 24-godišnji Bojan Lekić iz Krnule kod Vladimirca, oboleo od akutne leukemije, kome je potrebna transplantacija kostne srži u Flenzburgu. Za ovog mladića izdvojili su sumu od 1.000 dolara.

Isto toliko dobiće i osmogodišnja Jelena Pavlović iz Ostre kod Čačka, rođena bez ruku, za neophodna ortopedska pomagala. Sa po 500 dolara, dobrotvori iz Kanade pomoći će brata i sestru, 13-godišnju Teodoru i 10-godišnjeg Lazara Stankovića iz Kule, kojima su neophodne terapije za usporavanje procesa gubitka vida, kao i siromašnu šestočlanu porodicu Dunjić iz Banovice kod Novog Pazara za izgradnju novog doma.

U Flenbzurgu: Bojan Lekić

Pošto su Filipovići došli u otadžbinu, svi ovi prilozi biće uručivani na kućnom pragu onima kojima su namenjeni. Raspodela donacija počela je nekoliko dana ranije, a među prvima koje su donatori iz Toronta posetili i predali donacije u ime svojih prijatelja bili su upravo Bojan Lekić i Teodora i Lazar Stanković.

Tada su i saznali da se teško bolesni Bojan sa majkom Oliverom trenutno nalazi u Flenzburgu kako bi primio određeni ciklus hemoterapija i zračenja preko potrebnih pre same transplantacije. Zato je donaciju u njihovo ime preuzela Bojanova tetka koja živi sa njima. Odlazak u Nemačku na terapije Bojanu je omogućen jer su Lekići prethodno uz pomoć plemenitih sunarodnika uspeli da prikupe oko 24.000 evra od 138.000 koliko ukupno košta hirurški zahvat u nemačkoj klinici.

- Kako je Bojan u remisiji, to smo morali pod hitno u Nemačku na lečenje da ne bi došlo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. To bi ugrozilo i mog sina i predstojeći hirurški zahvat. Da bi bio primljen na nemačku kliniku, morali smo prethodno da uplatimo sumu od 20.000 evra, samim tim iznos koji moramo da prikupimo se ponovo povećava za toliko. Verujte da ni sama ne znam kako ćemo to izgurati. Jako sam zabrinuta. Drugog rešenja ili izbora, nažalost, nismo imali. Volela bih da smo Bojan i ja upoznali te divne ljude iz Kanade koji su mislili na nas i poželeli da pomognu mom sinu. Isto tako stegnem im ruku i lično uputim iskrenu zahvalnost na uloženom trudu i značajnoj finansijskoj podršci. Znamo koliko se naš narod muči da zaradi u inostranstvu, kao i to da im nije nimalo lako. Spremnost da pomognu one koje čak i ne poznaju zaslužuje svako poštovanje i divljenje. Ostaćemo njihovi večiti dužnici - rekla je u telefonskom razgovoru Olivera Lekić, koja danonoćno bdi pored sina, snaži i ohrabruje da istraje u borbi protiv opake bolesti koja ga je zadesila.

Teodora i Lazar Stanković sa donatorima

 

Novčani prilog od 500 dolara, Filipovići su uručili i porodici Stanković koja se svim silama bori da svojoj dečici omogući terapije poput elektromagnetne stimulacije, laserske akupunkture, fotostimulacije i specijalne injekcije u Novom Sadu, kako bi se zaustavilo propadanje vida. Za četiri odlaska na lečenje, godišnje im je potrebno 4.000 evra, što je veliki udarac na ionako skromni budžet bračnog para Draginje i Dragana Stankovića, zaposlenih u policiji. Kako je prošao susret sa dobročiniteljima, reportere "Vesti" obavestili su vidno uzbuđeni Stankovići.

- Iako su ovi dobri ljudi žurili jer su morali da nastave put i uručivanje donacija i drugim ljudima u nevolji, susret s njima je protekao u izuzetno srdačnoj atmoferi. Ispričali su nam kako je proteklo humanitarno veče koje su organizovali i kako su naši ljudi u dijaspori radi da pomognu drugim manje srećnim ljudima, te da se nadaju da će nam ova pomoć dobro doći. Rekao sam im da ni ne slute koliko nam samo znači to što su mislili na nas i poželeli da pored toliko nesrećnih porodica, pomognu upravo nama - rekao je Dragan Stanković, koji se nada da će se jednog dana pojaviti pravi lek koji bi zaustavio propadanje vida njegove dece, a potom dodao:

- Ovaj prilog ćemo sačuvati za još jednu Teodorinu i Lazarevu terapiju. Od četiri, koliko im je godišnje potrebno, zahvaljujući humanim čitaocima "Vesti", novac za tretman u Novom Sadu zakazan u avgustu je kao što znate prikupljen. Ne moram ni da pominjem koliko nam to donosi ogromno olakšanje. Zato želim još jednom od srca da se svima zahvalim. Bez njihove podrške, ne znam kako bismo to omogućili dečici kojima je, nažalost, i sluh nepovratno oštećen. Mnogo nam je teško, ali znamo da nema odustajanja. Moramo da se borimo da usporimo proces gubitka vida, dok se na nađe odgovarajući lek za Teodoru i Lazara. Verujem u dobre ljude i u medicinu. Svestan sam da je borba za budućnost moje dece neizvesna, ali za njih sam spreman sve da podnesem.