Voli život uprkos svim nedaćama

Tegoban život 33-godišnjeg Srbe Stankovića, nekadašnjeg štićenika Humanitarnog mosta, koji živi u planinskom selu Kozji Dol kod Trgovišta, na granici sa Makedonijom i Bugarskom, nije mogao da ostavi ravnodušnom anonimnu dobročiniteljku iz Francuske, koja je odlučila da mu pomogne. Tako mu je nedavno poslala novčani prilog od 120 evra.

RADUJE SE DONACIJI: Srboljub Srba Stanković

 

- Želim redovno da pomažem ovom nesrećnom mladiću i njegovom bratu, jer su se mnogo napatili u životu. Verujem da im i sada nije ni malo lako. Nadam se da će im ova pomoć dobro doći - rekla je kratko, u telefonskom razgovoru našim novinarima, ova žena dobrog srca i sama rodom sa juga Srbije. Novac je, u međuvremenu, stigao Stankovićima u Kozji Dol, posredstvom sveštenika Dejana Škarića, koji redovno obilazi Srbu i njegovog brata Novicu.
 

- Ovaj novčani dar ću čuvati, jer me je strah od bolesti. Jedva sam isterao zimu. Izede me neki imunitet. Imao sam upalu pluća, problemi sa bubrezima, a za malo da zakačim i neku bakteriju i da skroz nastradam. Boleština me napada, ama se borim. Ikona Bogorodičke sa detetom pod jastuk mi pomogoše. Nego, hvala toj dobroj ženi, sam Bog je uputi na nas - govori reporterima "Vesti" Srba nevešto, mešajući srpski i makedonski jezik.

Srba zadužen za brigu o bašti

 

Dve godine stariji brat Novica i Srba su, kako smo već pisali, bili predmet trgovine dece u Makedoniji, u nekom planinskom selu iznad Krive Palanke. Otac Krstan im je umro kada je Srba imao četiri godine, a majka Olga je otišla iz Kozjeg Dola i preudala se u selu Oglavce kod Krive Palanke. Ubrzo je i ona umrla, kada je Srba imao deset godina. Novica je bio jači i radio je sve što bi mu naredili, a Srba, onako nejak i bolešljiv, bio je prepušten gazdama i njihovoj milostinji. Zlostavljani svakog dana, Novica i Srba odlučili su da pobegnu u svoje selo preko staza i bogaza graničnih planina.

Idući i krijući se, bežeći od vukova i zveri uspeli su da se domognu rodnog Kozjeg Dola. Policija Srbije je preuzela slučaj, a Srba je završio u vranjskoj bolnici. U nekoliko navrata ostajao je po šest meseci na Internom odelenju gde su ga lečili od trauma, boleština i hranili ga. Ipak, morao je da ode iz bolnice i na inicijativu dobrih ljudi i reportera "Vesti" smešten je sa bratom u jednu prostoriju napuštene seoske škole, koja je renovirana za kakvo-takvo stanovanje.

Danas, braća nekako preživljavaju. Novica radi u nadnici, po šumama, a po potrebi kopa grobove na mesnom groblju. Srba, svakodnevno odlazi obrađuje baštu udaljenu od kuće 2 km. Imaju i jednu manju bašticu iza kuće. Svojski se trude da žive od svog truda i rada, pa ipak im je veoma teško. Jedino što dobijaju od opštine je 6.000 dinara socijalne pomoći. Od Crvenog krsta, koji postoji pri opštini, ne dobijaju nikakvu pomoć, iako imaju lična dokumenta, zbog čega ne bi trebalo da bude problema. Sve što imaju u omanjoj sobi, dobili su od dobrotvora širom sveta. Između ostalog, šporet i zamrzivač, a televizor im je poklonio general Milosav Simović.

Nedavno je Srba sa Novicom bio u opštini Trgovište i zamolio da im udeli blokove da sagrade jedan manji obor u kome bi čuvali malo kokošaka i jednu svinju. To bi za njih mnogo značilo, međutim, i tu su naišli na golem zid.

- Nisu nam odobrili to. Zašto, ne znam. Zborio sam im: "Dobri ljudi, ne tražimo za kuću, nego za kokošarnik, da imamo neko jajce, jedno svinjče, da ne gladujemo, da me bolest napušti..." Ma, ne slušaju. Vikaju da begam. Gde da begam? U grob živ ne mogu, ama i neću. Volim da živim, malo li sam patio? - kaže Srba Stanković, željan lagodnijeg i lepšeg života.