Dobri ljudi vraćaju nadu

Brojne čitaoce "Vesti", posebno one koji su poreklom iz Sandžaka i Srbije, dirnula je naša priča o četiri maloletne devojčice, desetogodišnjoj Belmi, osmogodišnjoj Almi, sedmogodišnjoj Ameli i šestogodišnjoj Amri Leković iz zabitog sela Reževići na Pešteru, koje su, nakon što im je pre pet godina iznenada preminuo otac Nusret, pre mesec i po dana ostale same u praznoj kući, bez hrane, odeće i igde ičega.

Dirnula ih sudbina napuštene dece: Rašad Alić sa suprugom i sestrama Leković

 

Majka Rukija sa kojom su do tada živele najpre je rasprodala krave i svu drugu stoku, a potom se preudala i sada živi u pešterskom selu Krće. Kada je odlazila deci ništa nije rekla, jednostavno se spakovala, sela u kola i otišla sa svojim "izabranikom". Decu od tada nije zvala, niti se interesovala šta je sa njima.

Nadajući se da će se majka vratiti, devojčice su nekoliko dana živele same, a kad su ostale bez hrane i vode počele su da se razboljevaju. U pomoć su im pritekli stričevi, rođaci i komšije koji žive u blizini njihove kuće.

Kada su iz Centra za socijalni rad u Tutinu došli da decu odvedu i zbrinu ih u nekom domu, devojčice su vrištale i molile da ne idu iz Reževića, a njihove strine i stričevi obećali su da će, dok god ne porastu, brinuti o njima kao o svojoj deci. Njihov formalni staratelj biće strina Emira.

Teško žive: Brojna porodica Trtovac

 

Čuvši za tužnu sudbinu sestara Leković, među prvima je na njihova vrata zakucao komšija iz obližnjeg sela Gujići, poznati dobrotvor i uspešni biznismen u Nemačkoj Rešad Alić, posetio ih je zajedno sa svojom suprugom i uručio im 500 evra "za prvu pomoć".

- Moramo pomoći ovoj deci da odrastu i da se školuju. Ovo je samo "prva pomoć", rekao sam im da ne brinu, sve što im bude trebalo za iduću školsku godinu, od odeće, obuće, rančeva i školskog pribora biće im obezbeđeno. Obećao sam njihovim rođacima da računaju na mene i da se, kad god deci nešto zatreba, obavezno jave. Kad god dođem u Srbiju i na Pešter obavezno ću ih posetiti - kaže Alić.

Važno je da su se deca, posle šoka koji su doživela, malo stabilizovala, strine su ih okupale, obukle i doterale, više nisu zapuštene, vratio se i osmeh na njihova dečja lica. Tuga za neodgovornom majkom je ostala i verovatno će ih pratiti još dugo.

- Na nama koji se bavimo humanitarnim radom je da im pomognemo da reše problem sa vodom, da srede kupatilo i da budu dobri đaci. Uz pomoć komšija, prijatelja i radnika Elektrorasa iz Tutina do sada je skupljeno nešto više od 1.000 evra, još mnogi su zvali i izrazili spremnost da im pomognu - kaže poznati novopazarski humanitarac Hido Muratović.