Beznađe Jovicu koštalo života

Priča o porodici Velimirović iz Golemog Sela u Poljanici kod Vranja, objavljena sredinom aprila, o 34- godišnjoj Milunki, njenoj deci, desetogodišnjem Miroslavu i 12- godišnjoj Mileni, te dedi Vladi, koji su nakon iznenadne smrti glave porodice Jovice ostali bez igde ičega, potresla je čitaoce "Vesti" i one koji prate naš portal.

Ostao bez oca: Miroslav Velimirović pored humke

 

A to je samo jedna od teških priča o vremenu beznađa i siromaštva gde najviše stradaju oni koji najmanje imaju. Taj dan koji ih je zavio u crno Velimirovići nikada neće zaboraviti.

Jovica je otišao u Vranje da podigne plate, njegovu i Milunkinu, uzme čekove i kupi crevo i kablove za struju kako bi uveo vodu iz bunara 300 metara udaljenog od kuće. Plate koje su radnicima Jumka kasnile šest meseci nisu legle na njihove račune u Poštanskoj štedionici, on se iznervirao, pozlilo mu je i nakon tri dana je umro od posledica moždanog udara.

Radili, a plata nigde Jovica je sa suprugom Milunkom radio od jutra do mraka u pogonu konfekcije Jumko u Golemom Selu, on kao radnik u krojačnici, a ona u odeljenju za peglanje. Radili su, ali plate su kasnile.   Izgubila muža: Milunka Velimirović   Prema Milunkinoj računici, celih šest meseci. Kada bi došli s posla odmah bi se latili posla u poljoprivredi od koje su živeli. - Jovica se plašio kako će biti sutra, a ja mu lepo kažem - gledaj kako će biti danas, zar ne vidiš kakvo je vreme? Al' ne sluša moj Jovica - priča i plače Milunka.

Nesrećnoj porodici prvi je pomoć od 50 kanadskih dolara poslao osvedočeni humanista i dobrotvor Đorđe Čordašević iz Toronta. Novčano su im pomogli i Božidar Disić iz Beograda, rodom iz sela Mijakovca, koji im je namenio 2.000 dinara. Staniša Jović iz Čikaga, koji se u to vreme zatekao u selu, dao je 1.000 dinara, Dragoslav Nastić iz Vranja 1.200, a Jordanka Macić iz Ćićevca 1.000 dinara.

Priča je probudila solidarnost meštana Poljanice i policijske uprave Vranje.
- Predstavnici Policijske uprave su obišli Velimiroviće i obećali da će prikupiti novac preko sindikata kako bi im uveli vodu. To uvođenje vode je "koštalo" glave Jovicu i oni žele da pomognu da mu se makar i posmrtno ostvari želja da njegova porodica ima vodu u kući. Organizovana je i humanitarna igranka ispred Zadružnog doma u Golemom Selu i sakupljeno je 23.000 dinara, a novac je uručen Milunki - kažu s ponosom organizatori Radica Stojković i Novica Cvetković iz susednog sela Vlase.
Pored Radice i Novice u organizovanju ove humanitarne priredbe pomogli su i Ivica Stojković i Miloš Nastić. Sve je urađeno na inicijativu omladine Poljanice.

Milunka stalno u glavi prevrće taj kobni dan kad je nesreća zakucala na njihova vrata. Kaže da je Jovica imao platu od 12.500 dinara, a ona 8.000 za rad po smenama.
- Kad smo stigli u Vranje u Poštanskoj štedionici su mu rekli da pare nisu uplaćene. Iznerviran došao je kod mene u ambulantu Internog odeljenja gde sam bila zbog visokog krvnog pritiska. Stigao je, otvorio vrata, rekao da od novca nema ništa, a onda seo na stolicu i stropoštao se na pod. Odveden je u Hitnu, priključen na aparate, ali nije izdržao. Umro je nakon tri dana - priča kroz suze Milunka.

Ona navodi da je bio osećajan, da se sekirao zbog nemaštine i nepravde.
- Šta je mogao siromah, svakog jutra kad ustanemo prvo pomislimo zašto toliko radimo kad od toga ništa ne izlazi

navidelo. Vodu nemamo, živimo u planini, put nikakav, kad padne kiša ni peške ne može da se prođe - uzdiše Milunka i pita se kako dalje. Bar u ovom teškom trenutku neki dobri ljudi pružili su joj pomoć i podršku.