Korak po korak do cilja

Aleksandri Božilović, 16-godišnjoj odličnoj učenici drugog razreda gimnazije iz sela Lepenica kod Vladičinog Hana, uručena je ovih dana dvomesečna stipendija od 200 evra, dar doktorke Jasminke Živojinović iz Esena u Nemačkoj.

USKORO U NOVOM DOMU: Aleksandra Božilović sa sestrom Kristinom, majkom Godanom i bakom Verom

 

Nakon iznenadne smrti oca, ova devojčica živi sa samohranom majkom Gordanom, sestrom Kristinom i bakom Verom. Nemaju nikakve prihode i stipendija doktorke Živojinović, kao i stipendija od 100 evra anonimnog donatora, omogućava joj da se školuje. Božilovići trenutno sređuju kućicu u koju bi uskoro trebalo da se usele.
 

- Dali smo godišnji pomen našem Draganu u martu i sad prema seoskim običajima i verovanjima možemo da se preselimo u novu kuću koja je u istom dvorištu. Ovu zimu smo proveli u staroj, sagrađenoj 1921. godine, sa popucalim plafonima i malterom koji je otpadao, ali smo imali sreće da nije bilo snega, pa je izdržala. Radovi oko sređivanja jedne sobe sa trpezarijom i malom kuhinjom, kao i kupatila, su pri kraju. Mnogo mi pomaže rođeni brat, koji je svestran majstor, a tu su i njegovi prijatelji - priča u jednom dahu Gordana, koja je zamenila njive pored Morave i šumu sa deverom koji joj je zauzvrat dao sagrađenu, ali nedovršenu kućicu.

Naviru joj suze na oči jer njen Dragan nije živ da vidi da će deca stanovati i spavati na sigurnom. Zbog gubitka posla, jer mu je firma propala nakon privatizacije, od muke se razboleo što nije bio u stanju da izdržava decu, ženu i majku. I starija ćerka, 22-godišnja Kristina je u međuvremenu obolela i ima ozbiljne psihičke probleme.

- Pri kraju smo tih osnovnih radova koji bi nam omogućili da se uselimo. Postavljamo pločice u kupatilu i laminat u sobi. Nećemo žuriti, trebaće nam šporet na drva i jedan ležaj. Moramo da budemo zadovoljne učinjenim. Živimo od onoga što posadimo u bašti, pomognu i moji roditelji u hrani, siru i mleku, onoliko koliko mogu. Žive u napuštenom planinskom selu Jabukovo iznad Vladičinog Hana, pa ih sa bratom redovno posećujemo, jer su stari. Gledamo da imamo za hranu. Aleksandra je divno dete, ne odvaja se od knjige i čvrsto je rešila da završi odličnim uspehom gimnaziju, a onda da krene na fakultet. Svima nam je drago što je vredna i radna i što želi da završetkom škole omogući sebi bolje uslove za život, ali i ispuni ocu želju koju mu je dala kada je bio na samrti - priča Gordana.