Moj sin je i vaš unuk

Kada su naše anonimne čitateljke iz Njujorka saznale da je njihova poslednja donacija u prošloj godini uručena Gordani Nedeljković u poodmakloj trudnoći, prosto nisu mogle da poveruju.

PRVA ZAJEDNIČKA FOTOGRAFIJA: Gordana Nedeljković sa sinom

 

Iako je jedna od njih "teta", kako je Gordana zove, videla prošlog leta u Beogradu, i ona i njena majka teško su mogle da ubede sebe da je nesigurna gluvonema devojčica i bubrežna bolesnica, iz Doma za decu oštećenog sluha kojoj su počele da pomažu pre 10 godina, sada zapravo 22-godišnja mlada žena.
 

Radovale su se baka i teta i kada je Gordana završila osnovnu školu i posle niza domova za decu bez roditeljskog staranja vratila se u okrilje majčine nove porodice, iako zbog blage ometenosti u mentalnom razvoju nije mogla da nastavi školovanje.  Radovalo ih je i što će njihova miljenica ostvariti želju da postane majka i svom detetu pruži toplinu, koje je ona, silom prilika, bila lišena tokom odrastanja. Napisale su to i u pismu upućenom posredstvom Redakcije "Vesti" zajedno sa čekom vrednim 200 američkih dolara. Gordani su poželele da trudnoća i porođaj prođu bez komplikacija, a beba bude zdrava i vesela "kao naša Goca".
 

I sve je bilo kako su naše humane čitateljke priželjkivale. Gordana je, uprkos obolelim bubrezima, trudnoću iznela do kraja i u terminu se porodila. Od časa kada je sina Radovana u naručje uzela ne odvaja se od njega. Zato ni po donaciju bake i tete nije došla. Učinila je to njena majka Vanja koja ćerki pokušava da nadoknadi sve propušteno dok su bile razdvojene i unuku pruža ljubav i pažnju, Goci neizrečenu.

- U Gocino i moje ime zhvaljujem se našim dobrotvorkama iz Njujorka na ovom izuzetno dragocenom novčanom poklonu kao i podršci na smeloj odluci da sama odgaja sina. Ja uživam u njenoj sreći, jer niko bolje od mene ne zna šta znači biti primoran odvojiti se od tek rođenog deteta, koliko je kasnije teško njegovu ljubav i poverenje pridobiti. Goca i ja smo to uspele i sada smo ne samo majka i ćerka nego i najbolje drugarice. S posla trčim kući da preuzmem Radovana da bi se ona odmorila. Međutim, teško ju je od njega i na pola sata odvojiti. U decembru je rođen i još je hladno da ga iznosi iz kuće, a bez njega nije htela da dođe ni po pismo i donaciju dve žene koje su za nju svetice i koje su joj boravak u domu olakšale i ulepšale - priča 38-godišnja majka Vanja, ponosna na odgovornost ćerke prema materinskim obavezama.

Oduševljena je i unukom koji je za samo mesec dana dobio u težini skoro ceo kilogram, tako da je sada težak 3.360 grama. Goca nema mleka i očajna je što ne može da ga doji, a Vanja zabrinuta za novac, jer kupovinom mleka za unuka Gordanu mora da lišava raznovrsne ishrane, primerene porodiljama i bubrežnim bolesnicima.

- Sa Gocom sam se dogovorila da novcem dobijenim od bake i tete iz Njujorka kupim mleko i nešto kozmetike za bebu. Dogovor ću ispuniti, ali ću i njoj kupiti voće... I da ne zaboravim, Goca poručuje baki i teti da ih voli sada još više i da jedva čeka da dođu i vide njenog sina - rekla je Vanja Ristović, žureći da unuku kupi mleko u apoteci, a ćerki voće na pijaci.