Deca još uče uz petrolejku
Dok se, početkom februara, u mnogim mestima Srbije živa u termometru pela i do petnaestog podeoka iznad nule, na Pešteru je, posebno u selima uz granicu sa Crnom Gorom, sve bilo "kao u Sibiru".
Da bi porodici Tomislava Jelića, iz zabitog sela Janturine, u mesnoj zajednici Bare, uručili 200 australijskih dolara, koje im je poslala porodica Damjanović iz Sidneja, reporteri "Vesti" i humanista iz Novog Pazara Hido Muratović morali su da po dubokom snegu koriste terensko vozilo, zapregu, a jedan deo i da prepešače.
- Dve nedelje moj unuk Mišo nije mogao u školu, jer je put do Crvskog bio zavejan, raščišćen je delimično oko Savindana, pa je dečak ponovo, uz mnogo pešačenja i rizika, krenuo na časove - priča Tomislav Jelić i kaže da su Janturine uglavnom odsečene od sveta i da se živi teško.
Poštar Radoje svuda stiže
Jedini koji uspeva da se, i kad je najteže, probije do Jelića je poštar Radoje Kuč iz Karajukića Bunara, koji je uvek spreman da pomogne reporterima "Vesti" i da učestvuje u našim humanitarnim akcijama. Do zabitih sela Radoje stiže motornim sankama, terenskim vozilom, a kad ni to ne ide, onda "traktorom" ili pešice. |
Sneg i mraz nekako podnose, jer su ovde rođeni i naviknuti na muku, ali život bez struje najteže im pada, posebno zbog unuka: devetogodišnjeg Miše, šestogodišnjeg Miloša i četvorogodišnjeg Marka koji rastu, pišu domaće zadatke i sriču prva slova uz svetlo petrolejke.
- Dvadeset i prvi je vek, a mi smo još u mraku, deca još ne znaju kako izgleda televizor - priča Tomislav.
Mnogo čitalaca "Vesti" interesovalo se: kako da pomognu Jelićima, nekoliko donacija već im je uručeno, poznata pevačica Marija Šerifović poslala je fotelje-ležajeve za svu trojicu mališana, pomoć u "dovođenju" struje obećali su opština Sjenica, ministarka energetike Zorana Mihajlović i pobednica Evrovizije Marija Šerifović.
- Zovu nas dobri ljudi iz cele Srbije, iz Nemačke, Švajcarske, Švedske, Belgije, Australije.... Nešto novca smo već prikupili, nadamo se da će već na proleće sijalica konačno zasijati i u našem domu, biće to naš novi početak. Najviše će se obradovati moji mališani koji još nisu saznali šta je to crtani film - kaže Svetlana Jelić, majka dečaka koja osim što u nemogućim uslovima odgaja troje dece, sa suprugom Darkom stiže da nahrani i pomuze krave i ovce, a neretko i da sa stadom ide u potragu za vodom koje u ovom kraju najčešće nema.
Jelići će donaciju porodice Damjanović iz Sidneja čuvati za uvođenje struje.
- Ako nam sijalica zasija uz pomoć opštine ili države, u što iskreno sumnjam, dolare ćemo iskoristiti za kupovinu televizora ili kompjutera. Volela bih da i moja deca rastu kao i njihovi vršnjaci u Sjenici, Novom Pazaru ili Kraljevu, da se, kao mi stariji, doveka ne pate u mraku i da ne ostanu "slepi kod očiju". Sva pomoć i svi telefonski pozivi ogromna su nam podrška i velika nada, sada znamo da, iako smo verovali da smo od svih zaboravljeni i i prepušteni sudbini, ipak nismo sami. Eto, čak i u dalekoj Australiji, preko toliko mora i okeana, neko misli na nas i želi da nam pomogne. Hvala Damjanovićima, hvala im neizmerno, siguran sam da će im se dobro dobrim vratiti - kaže Svetlana Jelić.
POZIV DONATORIMA
|