Sa Igorom kroz sva iskušenja
Tog 14. januara praznična atmosfera još se osećala na ulicama Bratunca, a tugu Igora Dundića, teško povređenog pre više godina u saobraćajnoj nesreći, ništa nije moglo da ublaži. Duboko je verovao da će tog dana biti u Rusiji, na zakazanoj 11. transplantaciji matičnih ćelija. Ali isprečio se nepremostiv problem. Novac!
Njegova hrabra majka Milena nije mu dozvolila da se obeshrabri, ruske lekare zamolila je da intervenciju odlože do marta, a ona se kao i mnogo puta do sada angažovala na sve načine da dođe do 14.500 evra. Ova, 11. intervencija skuplja je od ranijih, s obzirom na to da je potrebno odvojiti nove matične ćelije. Sve što je ranije odvojeno, već je iskorišćeno.
Nismo sami...- Za Božić smo Igor i ja bili sami, rastužio se. Kaže mi kako mi nemamo nikoga na svetu. A, onda se setio. Imamo našeg deda Nenada. |
Kao i uvek, u pomoć je pritekao Nenad Glišić iz Kopenhagena, kome je ovo četvrta donacija od 250 evra koju je uputio svom štićeniku od kada se vratio sa desete transplantacije.
- Uspeli smo da prikupimo 4.000 evra. Novac koji nam šalje naš deda Nenad čuvamo za avionske karte. Nadam se da ćemo do proleća obezbediti novac koji nedostaje. Igor je tužan, ali ne prestaje da vežba. Uporno, svakog dana. Znam da ne smem da stanem, da novac moram da obezbedim kako sav naš dosadašnji trud ne bi pao u vodu. Samo da mi on stane na noge, sve drugo je manje važno.
Pokušavam na sve strane da uključim dobre ljude u akciju za pomoć mom sinu, ali sam svesna da je situacija veoma teška, da ljudi ovde u Republici Srpskoj loše žive, da nemaju ni za osnovne potrebe. Ali, uvek se nađu oni koji su spremni da i od onog skromnog što imaju odvoje deo za one kojima je pomoć neophodna. Takvi su naši ljudi, verujem da nas neće ostaviti na pola puta - kaže Mileva Dundić, strepeći da će mart brzo doći, ali i nadajući se da će sa Igorom ipak krenuti put Rusije.
POZIV DONATORIMA
|
