Neka sreća prati hrabre

Priča 45-godišnje Svetlane Stefanović Cace, pedijatrijske sestre iz Kraljeva, koja je iznenada obolela od tumora na mozgu i čiji život sada zavisi od odlaska na šestu biohronoterapiju u Moskvu, stigla je do brojnih čitalaca "Vesti" izazvavši kod mnogih suze, saosećanje, ali i želju da svojim prilozima daju doprinos njenom izlečenju.

I pored bolesti smogla snage da se prošeta: Svetlana Stefanović prilikom poslednjeg boravka u Moskvi

Neposredno po apelu objavljenom u Humanitarnom mostu, telefon nije prestajao da zvoni u stanu Cacine sestre Marijane Sušić. Ljudi dobre volje požurili su da ponude pomoć.

- Zvali su sa svih strana sveta. Bilo je suza, ali i reči podrške i ohrabrenja. Kao što su i obećali, njihove donacije uskoro su stigle. Dragan iz Australije poslao je 500 evra, grupa naših zemljaka iz Švajcarske uputila je 464 evra, Milan iz Austrije poslao je 200 evra, od Slavojke Popović iz Esena dobili smo 180 evra, a 100 evra dar je Đorđa Čordaševića iz Kanade - kaže Marijana Sušić, koja je preuzela kontakte sa donatorima jer Caca zbog bolesti teško komunicira.

Zahvaljujući pristiglim donacijama, kao i prilogu od 100 evra Cacinog školskog druga Vladimira Dunjića iz Kelna, koji je već uručen, prikupljeno je oko 1.500 evra, pa za odlazak u Rusiju sada nedostaje 3.000 evra.

- Nisam očekivala da će reakcija dobrih ljudi biti tako brza. Ovo je veliki novac za nas, a u današnje vreme sigurno ni vašim čitaocima nije bilo lako da odvoje sredstva da nam pomognu. Zato je i naša zahvalnost veća. Moja sestra je veoma bolesna, otežano se kreće, loše vidi, ne može da piše, ali zna da je mnogo ljudi uz nju i da iskreno žele da joj pomognu da savlada najveće životno iskušenje pred kojim se našla. Nije joj dobro, ali je neuporedivo bolje nego pre odlaska na seriju terapija u Rusiju. Zato ne smemo da prekinemo lečenje. Ohrabrena je podrškom ljudi dobre volje, ne gubi energiju po kojoj je i pre nego što se razbolela bila poznata među našim sugrađanima u Kraljevu - kaže Marijana Sušić.

Svetlana Stefanović je radni vek provela na Odeljenju neonatologije Zdravstvenog centra Studenica. Kao viša pedijatrijska sestra budila je i uspavljivala tek rođene bebe, od kojih su mnoge na ovaj svet došle teško bolesne. Brinula je o tim malim bićima, hrabrila njihove uplašene majke, radovala se kad bi lečenje bilo uspešno, a njeni mali sugrađani u naručju roditelja odlazili svojim kućama da rastu i raduju se životu.

Tako je bilo sve do pre godinu dana kad joj je postavljena zastrašujuća dijagnoza - glioblastom multiforme četvrtog stepena. Usledila je operacija na neurohirurgiji Kliničkog centra Srbije, a potom hemioterapije i zračenja. Prognoze nisu bile ohrabrujuće, ali Caca nije žena koja se predaje lako. Našla je podršku u porodici i građanima Kraljeva. Saznali su za biohronoterapije koje su pokazale dobre rezultate kod pacijenata s dijagnozom poput njene. Rešili su da pokušaju. Do sada je Svetlana uspela da primi pet terapija.

Sada u svom domu iščekuje mart za kad je planiran šesti odlazak u Rusiju. Naravno, ukoliko budu obezbeđena nedostajuća sredstva. Dolaskom proleća, nada se ova hrabra žena, doći će i nova šansa za izlečenje. Uz nju su sada pored porodice i sugrađana i humani čitaoci "Vesti" koji će joj sigurno pomoći da premosti za sada nepremostivu prepreku - novac. A Svetlani ostaje da se bori kao i do sada, da veruje, da da sve od sebe i dobije najtežu bitku - bitku za život.