I pečenica za Božić i dugovi vraćeni

Starina Ranko Majstorović iz Omarske primio je sa suzama u očima božićne darove, po 100 AUD koje su mu poslali Rajka Tarlać sa prijatelja iz Sidneja i baka Vida iz Adelejda, kao i 40 evra, redovnu mesečnu donaciju anonimnog donatora iz Nemačke. Tako je ovaj brižni otac i deda imao dovoljno novca i vremena da sa kćerkom Božanom i unukom Markom pripremi sve da Božić proslave kako nalažu pravoslavni običaji.

Zahvalan donatorima: Ranko Majstorović

 

Pečenicu je već bio naručio. Tri meseca skupljao je po 40 evra koji stižu od zemljaka iz Nemačke, poreklom iz Banjaluke. Prilog uručen pred Božić bio je dovoljan da ovi skromni ljudi dopune trpezu tradicionalnim jelima, od česnice, cicvare, raznih pita, sarme, do torte i sitnih kolača.

Druge dve donacije, 200 AUD, već je znao gde će utrošiti.

- Želim da se zahvalim svim ljudima koji su mi pomogli. Želim im srećnu Novu godinu i blagosloven Božić, da budu živi i zdravi oni i sva njihova familija. Voleo bih da su mi došli svi koji mi šalju novac. Rajka Tarlać me posetila letos, ovde je i njen rodni kraj pa sad kad nešto pošalje imam utisak da je tu, da je vidim i čujem. I bude mi još milije oko srca... - pričao je Ranko Majstorović novinarima Humanitarnog mosta kada su mu, pred Božić, uručili novčane priloge, a posle praznika ponovo je molio da se zahvalimo donatorima:

- Ne pamtim kad sam Božić proslavio u toploj kući, za punim stolom i mirom u duši. Bilo mi nezgodno kada ste mi donosili mesečne donacije da vam kažem da skupljam za pečenicu. Bojao sam se da će mi dobri ljudi zameriti i pomisliti kako se rasipam. Ali, na Božić je tog straha nestalo dok sam gledao presrećnog unuka i bolesnu ćerku kako s apetitom jede posle mnogo vremena. Novac iz Australije nisam ni takao.

Nije ga takao ni za srpsku Novu godinu koju je sa ukućanima u radosti proslavio.

- Vratiću dug tim parama. Letos sam iskopao bunar i ostao dužan čoveku za motor 300 K. Evo i taj problem je rešen. Dobro naš narod kaže da sirotinji se nikako ne da bez problema. Tako i ja, jedan rešim drugi se pojavi. Bunar koji sam iskopao, malo me služio i presušio, a puno me koštao. Na proleće, ako budem imao novaca, moram kopati drugi. U suprotnom, donosiću vodu iz komšiluka i dalje - priča Ranko, koji je i prvi bunar iskopao zahvaljujući donacijama čitalaca "Vesti", uz nadu da će i za drugi moći da skupi novac, jer među donatorima je stekao prijatelje koji ga se za sve praznike sete.