Čika Rade čita misli

Vukašin Spasić, desetogodišnji dijabetičar iz planinskog sela Nova Brezovica kod Vranja, uoči novogodišnjih i božićnih praznika obradovao se gostu iz inostranstva koji mu je doneo darove o kojima je sanjao.

ODMOR POSLE VOŽNJE: Vukašin Spasić

Kao da je znao šta Vukašin priželjkuje, tek čika Rade se pojavio sa romobilom i mobilnim telefonom! U očima bolesnog dečaka odavno nije bilo toliko sjaja i radosti, kažu njegovi ukućani.
 

Sa reporterom "Vesti" odmah se čuo telefonom, pohvalio se da je nov, samo njegov. Ma, baš takav je želeo! Do kuće Spasića može se stići samo terenskim vozilom ako je strmi put suv. Ali za Vukašina nema prepreka.
 

- Vozim bicikl našim džadama, guram jednom nogom, a onda se pustim. Divno! Kad se umorim, dam i braći, 13- godišnjem Nikoli i 12- godišnjem Nenadu da se provozaju. I oni se raduju, ovako nešto nismo do sada videli, niti imali - kaže Vukašin.
 

Na padinama, posebno po uvalama u selu, ima snega, pa se provozaju i u drvenim sankama koje im je otac ručno napravio.

- Više se grudvamo nego što se sankamo, to je naša igra. Inače, moramo da učimo da ne bi bilo loših ocena. Idemo u školu na obližnjem Bareliću, pešačimo po sedam kilometra u jednom pravcu, ali nije nam teško. Jedino kad pada kiša, zbog blata. Dobri smo đaci, nemamo jedinica - navodi Vukašin.

Braća pomažu ocu i majci oko kućnih poslova, a Vukašin sa bakom Rajnom čisti zemljane sobe u kući, onoliko koliko može.

- Voleo bih da pomažem ocu kao moja braća, da se osećam korisnim članom porodice. Rado bih cepao drva jer mi se to čini da je to posao kao stvoren za muškarca - priča Vukašin kojeg zbog bolesti svi ipak žele da poštede teških poslova.

Nedavno je sa ocem Milanom bio u Nišu, u Kliničkom centru na kontrolnim pregledima, jer je dijabetičar od četvrte godine.

- Lekari kažu da bolest ne napreduje, što je dobro. Insulin sam sebi dajem tri puta dnevno. Naučio sam to još prošle godine da bih odmenio oca i majku, jer oni moraju da rade da bi nas prehranili - ozbiljno će Vukašin.