Na proleće u novom domu

Porodica Božilović iz Lepenice kraj Vladičinog Hana u ovu godinu ušla je sa mnogo više nade u bolje sutra. Samohrana majka Gordana, koja je bez supruga Dragana ostala minulog proleća, sada ima mnogo više nade da će sa ćerkama, 21-godišnjom bolesnom Kristinom i 15-godišnjom Aleksandrom, te bakom Verom, zakoračiti u neko bolje životno razdoblje.

USKORO ODLAZE IZ KUĆE STARE ČITAV VEK: Gordana Božilović sa ćerkama Aleksandrom i Kristinom, te bakom Verom

 

Da tako bude već mesecima se trudi plemenita dr Jasminka Živojinović iz Esena koja redovno šalje mesečnu stipendiju 15-godišnjoj Aleksandri koja je odlična učenica drugog razreda gimnazije u Vladičinom Hanu. Ovoj vrednoj devojčici nedavno su uručene stipendije iz Nemačke za decembar i januar u iznosu od po 100 evra, a 100 evra dar je čitaoca koji želi da ostane anoniman i koji joj, takođe, redovno pomaže.
 

Božilovićima je prethodna godina bila teška, ostali su bez glave porodice, bez ikakvih sredstava za život, u trošnoj kući staroj oko 100 godina. Ipak, četiri žene su se izborile zahvaljujući podršci dobrih ljudi, ali i svojoj hrabrosti i upornosti. Danas, služe za primer svima u selu čije su njive uz Moravu.

VREDNA DOMAĆICA: Gordana Božilović

 

Stale su na noge zahvaljujući ljudima plemenitog srca iz dijaspore koji su im pomogli u trenucima najtežeg bola i beznađa. Da bi mogla da ispuni obećanje koje je dala ocu na samrti da će gimnaziju završiti odličnim uspehom i upisati fakultet, Aleksandri redovna materijalna podrška mnogo znači. Trudi se da dobrim ocenama dokaže da je zaslužuje.

- Čim stignem iz škole, ručam i sednem da učim. Ne radim kampanjski i zato mnogo truda ulažem da gradivo iz svih predmeta savladam na najbolji mogući način. Učim jer želim i moram da budem odlična - kaže Aleksandra.

U starinskoj kući sve blista, čisto je i uredno zahvaljujući Gordani. Danas je i atmosfera sasvim drugačija od one koju su reporteri "Vesti" zatekli kada su ih posetili prvi put. Svaki dinar koji su u proteklom periodu dobijale od brojnih dobrotvora Gordana je ulagala u kućicu koju su u zamenu za plodnu zemlju i šumu dobili od Draganovog brata.

- Svesni smo šta dobijamo i kako se novac danas teško zarađuje. Nećemo da izneverimo očekivanja dobrih ljudi, već želimo da budu ponosni na nas. Kuću smo, uz pomoć mog brata i njegovih prijatelja majstora, počeli da sređujemo. Velika soba, sastavljena od dnevne sobe, trpezarije i kuhinje je izmalterisana i okrečena, kao i kupatilo. Sve je spremno za useljenje, samo nedostaju stvari. I naravno, da opremimo kupatilo - radosno priča Gordana, koja je dugo strahovala da plafoni u staroj kući neće izdržati i da će se deci obrušiti na glavu. Nada se da će krov izdržati još ovu zimu, jer to je sigurno poslednja zima u kući staroj čitav vek.

- Priželjkujemo da se uselimo u svoj novi dom, ali moramo da poštujemo starinsko pravilo koje važi u ovim krajevima, a to je da se kuća u kojoj trenutno živimo ne napušta dok ne prođe godišnji pomen Draganu. A to je početkom marta - kaže Gordana Božilović.