Ko jednom dođe, mora da se vrati
Kada je 2006. godine tada 17-godišnja Jelena Stanojević, učenica iz Frankfurta, po sopstvenoj želji obaveznu praksu obavila u Domu za decu bez roditelja u Zvečanskoj u Beogradu, čvrsto je obećala da će doći ponovo.
Ispratile su je suze i pružene ručice mališana koji su se veoma vezali za nju, a tih nekoliko nedelja provedenih sa njima kao da joj je zauvek odredilo život.
I ovih dana je održala obećanje. Umesto srednjoškolke o kojoj su "Vesti" svojevremeno pisale, u Dom je stigla mlada pravnica Jelena Beker sa suprugom Benjaminom. Decu je obradovala slatkišima, priložila je i 200 evra, na čemu joj se zahvalio direktor ove ustanove Zoran Milačić. Već posle praznika mališanima će iz Frankfurta od bračnog para Beker stići i lepe plišane igračke i odeća.
POZIV DONATORIMA
|
U dobro znanoj kući Jelenu su dočekala neka druga deca koja su joj, iako je ne poznaju, odmah potrčala u zagrljaj. Bekerovi nisu znali kome bi pre prišli, koga bi pre zagrlili. Svi mališani su ljupki i željni zagrljaja, iako im osoblje ove ustanove pruža najviše što može. Ali, ovde ima oko 220 mališana, 80 ih je uzrasta do tri godine, a ostalo su deca uzrasta do 18 godina sa smetnjama u razvoju.
- Srećna sam što sam ponovo na ovom mestu - bila je dirnuta Jelena.
Naša mlada čitateljka ponovo se našla na trećem spratu gde je nekada radila praksu i gde su smeštena deca do tri godine. Bilo joj je teško da se odvoji od dece, a ni Benjaminu nije bilo lako. Jezička barijera nije ga sprečila da pokaže koliko je oduševljen, pa nam je na kraju rekao da žali što njegova "praksa" kratko traje.
Ali u domu Bekerovih biće radosti, od Jelenine tetke dr Jelene Hibner iz Frankfurta, saznali smo da mladi par uskoro usvaja dete i da je procedura pri kraju. I ovoga puta na rastanku je bilo suza, ali je usledilo i čvrsto obećanje da će se ponovo družiti.