Novi život u novom domu

Dan pre prvog snega, svečano i skromno, uz kafu i šljivovicu, delegacija Humanitarne organizacije Srbi za Srbe uselila je u novu kuću, sagrađenu prilozima donatora iz cele Srbije i dijaspore, siromašnu porodicu Tihomira Balovića iz Rajetića na Rogozni.

Ispred nove kuće: Porodica Balović

 

Useljenju su se podjednako radovali Balovići, ali i njihovi gosti iz Beograda koji su tokom leta vredno radili na prikupljanju novca, kopanju temelja, nabavci materijala, zidanju, malterisanju, krečenju, postavljanju podova....

- Teško mi je da opišem kako se osećam, decenijama sam najpre samo sa suprugom Milicom, a potom i sa decom Vericom, Veljkom, Sarom i Kristinom živeo u trošnoj daščari, koja je više ličila na štalu, u kojoj smo se zimi smrzavali, a leti kuvali od vrućine - kaže glava porodice Tihomir i dodaje:

- Nikakve uslove za higijenu, učenje i normalno odrastanje dece nismo imali, a sad imamo sve: dovoljno soba, lepo kupatilo, vodu. Kad nabavimo i nešto od nameštaja, prijatelji i komšije će imati gde da nam dođu, a naša deca neće se stideti da u kuću uvedu svoje drugove i drugarice.

Daščara u kojoj su živeli: Veljko poslednji izlazi

 

Sa suzama u očima, Tihomir priča o teškoj bolesti koja ga je zadesila i nada se da će mu život u novoj kući pomoći da je pobedi. I njegova supruga Milica težak je bolesnik, boluje od epilepsije i, uprkos svim nedaćama koje su je kroz život pratile, stiže da sa Tihomirom, u muci i sirotinji, brine o svoje četvoro dece.

- Šta da vam kažem, pre godinu dana ovakvu kuću nisam mogla ni da sanjam, razmišljali smo kako da prepokrijemo i ušuškamo staru, a zahvaljujući novinarima "Vesti" koji su o nama pisali i ocu Gerasimu iz manastira Đurđevi stupovi, koji nas je preporučio Humanitarnoj organizaciji Srbi za Srbe, mi sad imamo novu kuću, mala je i skromna, ali za nas je velika i lepa kao da je palata - priča Milica.

Novoj kući najviše su se obradovala deca, Verica, Veljko, Sara i Kristina. Našim čitaocima svi oni su poznati odranije, Verica je učenik sedmog razreda Osnovne škole "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Pazaru, teško živi, ali se bori i gura napred. Jedno vreme bila je stipendista Fondacije "Bane Bosanac, majstor karatea" iz Beča, kojoj će, kako kaže, doživotno biti zahvalna, njen mlađi brat Veljko nije mogao da nastavi školovanje u Novom Pazaru, pa je, nažalost, nakon što je završio četvrti razred, ostao u selu da pomaže ocu i majci. Sara i Kristina su dvoje od ukupno šestoro učenika četvororazredne škole u Rajetićima.

Prisustvovali useljenju: Srbi za Srbe

 

- Presrećni smo, sad spavamo u toploj sobi i ne strepimo da li ćemo se prehladiti. Možemo da se, kao i druga deca, lepo okupamo, potrudićemo se da uredimo i spoljašnjost kuće kako bi se kompletno ponosili njome. Svim dobrim ljudima koji su se setili nas i naših nevolja dužni smo do kraja života, a Humanitarnoj organizaciji Srbi za Srbe i svim njenim članovima, ma gde bili, želimo dobro zdravlje i puno sreće u životu - poručuje Verica Balović i nada se da će jednog dana, kad završi školu i zaposli se, i ona biti u prilici da pomogne siromašnim, bolesnim i svim ljudima u nevolji.