I pogled na drva greje ostarele kosti
U podkopaoničkim selima se nikada ne zna kada će sneg sići sa planine i zavejati i ljude i puteve. Tako je bilo i ove godine jer su sneg i led za jednu noć okovali snegom i hladnoćom sela, ali s tom razlikom što su reporteri "Vesti" ovom prilikom bili brži od nevremena i 80-godišnjoj starici Živki Popović obezbedili drva za ogrev za celu zimu, naravno zahvaljujući našim čitaocima.
Inače, kako reče Živka Popović u tekstu u kojem je opisan njen samotni i mučni život, plaši se samo dve stvari - da ne umre od zime i da, kad bude umrla, ne bude sahranjena kako dolikuje poštenom i namučenom čoveku. Ovo prvo umalo se nije dogodilo da nije bilo pomoći Rusije Milinković iz Sidneja koja je uz 100 australijskih dolara, posredstvom naše Redakcije, poslala i dirljivo pismo u nadi da će baka Živka sa radošću primiti njenu pažnju i da će je odlično razumeti.
Reporteri Vesti su učinili onako kako je gospođa Rusija Milinković želela i to samo dan pre nego što je sneg zavejao puteve do sela Tmava, a temperatura se u ovom kraju spustila na minus 20 stepeni.
Božićni dar iz Groselfingena
Uskoro ćemo ponovo posetiti baka Živku da bi joj uručili 100 evra, božićni dar Ostoje Bakića i Mirjane Debeljak iz Groselfingena. Uz čestitku, stiglo je i toplo pismo puno razumevanja.
Sećanje
Ostoja Bakić i Mirjana Debeljak namenili su donaciju u istom iznosu i Milošu Vasiljeviću, invalidu iz Poloma kod Takova i njegovoj porodici. Nažalost, Miloš, koji je tri decenije radio sve poljske radove iako su mu obe noge amputirane, preminuo je pre nepune dve godine. Stoga je ovaj božićni dar upućen njegovom sinu 39-godišnjem Milomiru koji je nastavio da obrađuje zemlju i brine o slabovidoj majci Cani.
|
- U kući danima već nisam imala ni jednog jedinog drvceta te sam mislila da mi spasa nema i da ću umreti od zime. Kad, dan pre nego što je pao sneg, dolazi čovek u dvorište sa natovarenom traktorskom prikolicom drva i pita gde da stovari, da istruže, iscepa, da spakuje drva i da ih pokrije najlonom da budu na suvom. Prvo sam pomislila da je čovek pogrešio, a onda mi on objasni da mu je tako rekao reporter "Vesti" i da mu je sve unapred plaćeno. Da su drva stvarno za mene poverovala sam tek kada je drvoseča završio posao, pozdravio se sa mnom i otišao svojim poslom. E, tada sam sela na gomilu drva i isplakala sam se do poslednje suze jer je taj događaj bio nešto najlepše što mi se dogodilo poslednjih godina - objašnjava baka Živka koliko se obradovala drvima koja su nabavljena zahvaljujući pomoći Rusije Milinković iz Sidneja koja joj život znače.
No, gomila istruganih i pocepanih drva ispred kuće u kojoj samuje baka Živka nije i kraj još jedne priče koju pišu naši ljudi sa dušom velikom kao zemlje u kojima žive širom zemljine kugle. U međuvremenu je anonimna donatorka iz Nirnberga Živki Popović poslala 100 evra sa molbom da se od tog novca usamljenoj starici kupi nešto što joj je najpotrebnije da bi bezbedno dočekala snegove i mraz. I, naravno, opet je u dvorište Živke Popović stigla još jedna pošiljka drva te je gomila sada tolika da se starica ne seća da je ikada u životu imala više drva za ogrev koja joj daju sigurnost, i od pogleda na njih već joj je toplije.
- Eto, sada sam sigurna da neću umreti od hladnoće. Jer, u kući koja je napravljena u pretprošlom veku nema ni vode ni struje, ali sada kada imam šta da naložim u odžakliji sve je lakše i nekako lepše. Pa, ni sanjala nisam da će mi pomoći neko iz Australije i Nemačke, a ja i ne znam gde se nalaze. I, eto, baš tu ima ljudi sa dušom koje boli tuđa sirotinja i čamotinja. Jedino što mogu da im kažem je to da su mi novcem od kojeg su kupljena drva stvarno spasle život i da im se zahvalim i gde čule i gde ne čule. Znam ja da danas, ma gde da žive, nikome ne pretiče, ali velike su to ljudske duše koje su se setile jedne sirotice iz sela Tmava pod Kopaonikom. Doveka im bilo na veselje - poručuje baka Živka Popović, s osmehom i lakoćom unoseći naručje drva u kuću kao da se naprečac podmladila.
POZIV DONATORIMA
|
