Odahnuli Miloševići

Dejana Miloševića, obolelog ratnika od vijetnamskog sindroma, i njegovu majku Vesnu prijatno je iznenadila i, malo je reći, obradovala donacija u vrednosti 300 evra, dar tri prijatelja iz Pariza, Petra Vitoševića, Zorana Radovanovića i Roćka Manovića Gradimira, kao i paket sa raznim korisnim stvarima Gvozdena Ekvilo iz Ciriha.

Biće novca za lekove i praznike: Dejan i Vesna Milošević

 

Kod Miloševića dolazimo odmah iza podneva, kada se sumrak polako spušta nad naseljem Čerenac, koje je na kraju Vranja, pored Ciganskog groblja i improvizovanog naselja u kome žive romske izbeglice sa Kosova i Metohije. Vetar severac se upija u kosti, sneg veje i zatrpava razrovan put koji niko ne čisti. Na kraju grada, pored livada i obližnjih brda, žive ljudi sa margina, naseljeni divlje u tri Jumkove zgrade, bez priključene vode i struje, sa jednom česmom ispred zgrada.

Na drugom spratu, u skromnom stanu bespravno su useljeni Dejan i Vesna, kao i sve njihove komšije. Sve je uredno, iako je nameštaj davno nabavljen, posebno rasklimatani orman pod teretom tople zimske odeće.
 

Drva pucketaju u peći, širi se prepoznatljiva toplina. Radosna, nasmejana lica Dejana i Vesne govore da su im donacije dobrotvora donele na neko vreme mir i olakšanje.
Donacija od 300 evra Vesni pune oči suza.

- Laknulo mi je čim sam saznala za novčanu pomoć, a sad kad je držim u rukama skinula sam veliki teret sa srca. Imaćemo za lekove, Dejanu i meni. Hvala dobrotvorima na svemu, ali lekovi su naš spas. Znam da bi oni voleli da čuju i nešto vedrije, pa neka znaju da će biti i za malo mesa za Novu godinu i Božić. Dejan voli ribu, kupićemo jedno šaranče, a za Božić i svinjsku plećku, pa sa krompirima da je ispečemo... - unapred se raduje se Vesna.

Jedno vreme, pošto nije primala platu od 120 evra u Jumku, gde povremeno, kad je pozovu, radi kao kuvarica, zapali su u finasijsku krizu. Nisu imali za lekove, posebno za Dejana, koji su mu neophodni. Počeo je da se lošije oseća, a hrabra majka se brinula, noćima nije spavala i razbolela se. Pored tolikih boljki, reume, visokog pritiska, problema sa očima, morala je da potraži pomoć psihologa. Dobila je jaku terapiju. Pije lekova protiv strahova i sad je mnogo bolje, osim što je lekovi teraju na spavanje.

- Dobri ljudi nas ne zaboravljaju, pomažu Dejanu i meni, zato neka im se vrati stostruko, da su živi i zdravi, srećni i radosni - ističe Vesna.

Obavili smo novinarski zadatak. Odlazimo, vetar pojačava susnežicu, Vesna polazi da zahvati vode sa česme. Dejan je sa njom da joj pomogne, iako ima hroničnu upalu zglobova. Koliko je malo potrebno da ovi ljudi budu srećni, razmišljamo, koliko su velika srca dobrotvora koji im pomažu. Ostavljamo ih sa osmehom na licu, unose kofe sa vodom, osvrćući se, da još jednom mahnu, zahvale svojim dobrotvorima.